Дучић, Јован - ПЕСМЕ
мрежицу ока пуну зла и сете; Преде влас и гибље таласе и сене, И у душу сипа сујету; и смело Свом магијом спола озари врхунце. И док гради своје неизмерно дело, Пристижу је јутра и подневно сунце.
Душа светитеља озари се њеним сјајем, и он блажено пружи руку којом је цео дан указивао на Бога. Звезда сиђе на његов длан и обасја целу
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Он се сав претвори у уво: У чему? — Нисам болесна ја, већ свет око мене. Капирате? Лице му се озари, сиромаху. Мислим да би био најсрећнији човек на свету да сам му открила тајну свог идентитета; да сам, на пример,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
О светла језо јасно да не беше ниједног зла које нас испунило није а више нико не очекује наша дела сад нам озари лица праштај и дај мало своје свирке! 1972-3. ТО СЛОВО 1.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НЕСТАНАК Умрла је у јесен очајну, Под бременом сумње и живота; Не озари среће је лепота, Нити сними икад тугу тајну; Умрла је убога сирота.
Када чедан осмех, моје дивно дете, На твоме умилном лицу затрепери, Као сјај у ноћи далеке планете, Мој се дух озари у нади и вери.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тако засв'јетли и у људској души; И ведра мис'о распе свјетлост тајну; Ал' често нема да озари ништа, Сем једно гробље и пустош бескрајну... Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Вадим из џепа један златник и бацам га равнодушна лица, но дарежљивим покретом руке, у тас. Вратару се озари лице. „Шта жели ваше благородије?
Опазих да јој је то писамце било врло драго, јер лице јој се озари материнском срећом, а она ме погледа захвалним погледом. „Колико се радујем што видим пред собом пријатеља свога сина!
Његово мученичко лице озари се благодарним осмејком. „Имао сам свог анђела хранитеља, који ми олакша, па и заслади, моје болове, своју добру
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сунце доћи неће дане да озари, Да застали живот покрене на боље, И земљу коју су повели возари, Неутешно мали и болесне воље.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Већ Матици да идемо. Њу нам треба помагати, На њен олтар жертву дати. Да нам сине сјајно сунце И озари српско лице! Дајте! Нос’те! Шаљ’те тамо Гди надежду сви имамо Да ће српство процветати, Народности славу дати.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У томе чудноме часу, од зрачних пловећи двора, Месечев бледи зрачак озари врхове гора, И вихар дувати стаде. Кроз тавне пољане и мирне Магловит, немирни лахор кад и кад лагано пирне, и тихо
На песку обала морских војинство пије и једе, А Азок и мудре раџе на хуму травноме седе. А кад румена зора озари високе горе, И даљни претвори исток у сиње, пламено море, У виду змајева, змија и грозних горгона, хала, Војска се са
Кметица тргне се кадшто и онда окрене нице, Промрмља нејасне речи и смех јој озари лице. Кмет, опет, подигô губер, од жеге ваљада многе, Па слатко, спокојно сања, а зефир хлади му ноге...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Диван, свеж и ведар дан озари његове пределе, а по Марсовом плавом небу пошета Сунце. Али је оно, посматрано са Марса, два пута мање но што се нама,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
сунце величествено зарну своју главу из недра Ауроре дигнувши, великољепни своји зраци све поверхности земне предмете озари, и животворну силу на цвеће и усеве, и на пестреновидне ливаде, којих роса као драгоцени дијамант љубопитном оку
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Јер ваља видети каквим се задовољством озари лице тих професора када вас једном довуку до друге деклинације или до треће коњугације.