Употреба речи озарио у књижевним делима


Павловић, Миодраг - Србија до краја века

извештај о стању поданика на двор Немањића Симеону мироточивом Нас ради на земљи странствовавши разумом творца озарио се јеси Симеоне Плотско родитељство у духовно синовство претворио си смирењем По смрти исказао си светлост источивши

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

„Ово ми на неки збор изгледа. Кажем ја да ми ово на неки збор изгледа, а видим лепо, Илија се сав озарио. Да је наједанпут грануло сунце, не би се он тако био развеселио. Збунио се Илија, па не уме уста да отвори.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Кад би дадиља вртећи нада мном главом ускликнула: „Их! ово вам дијете чује како трава расте!“, сав бих се изнутра озарио од задовољства, попут падавичавог лазарончића који се међу буцмастим друговима блажено смјеши под помазањем своје

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Да је толико не мрзим, била би ми у том тренутку чак и лепа: меки осмејак који јој је озарио лице, светлуцање влажних беоњача, мала округла брада што једва приметно подрхтава. Макарије Та жена претерује.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности