Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
сукњу међ колена, клечи пред отвореним шпоретом, и, као свитац који се пали и гаси, њено лице на махове се озарује жаром, у који дува, да га разгори.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Али нас често посећују и срце нам разгаљују, а нова генерација, наша унучад, озарује, као нова зора, овај наш стари дом“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
исељеника у час кад се лађа откида од обале, на лицима робијаша на сунцу, на лицима умирућих; кад сам гледао како их озарује кратким бљеском ко зна какве далеке шимере или утјехом ко зна какве неизвјесне наде, сваки пут сам помишљао: ево се