Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... Озебла сирочад поче плакати. Све се наједаред поче бринути да заклона нађе. Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.
Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи. Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. Чудно је одјекивала у ноћи та писка. Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
!! О, дете, дете! ’Ајд’ затвори...доста је...накупиће се комарци опет... — ’Оћу, мâмо. — Да ниси озебла, ’рâно? ’Оћеш да ти дам моју »шлофкалу«? — Фала, мамо!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тек на ту његову примједбу, ја га побоље осмотрих: да је Давид — јесте Давид, да личи на озебла пјевца — личи, брате, да је сирома' — богами, сирома', има ли у кући мрса — не би се рекло, је ли га тукла свака
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу, и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува; И кад их изгњави
Ћипико, Иво - Приповетке
Тек у ноћи стиже кући. Али огњиште је хладно, од ватре нема ни белеге, и деца тужна, гладна, озебла. Стара, јецајући, пита га да ли је и жена му с њим дошла: — Бог је убио, погана је зло је с њоме, али без ње, сине,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави