Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Већ су се многи, ознојени и уморни, пустили из кола, само још понеки момак и девојка играју, али усиљено; само Чукурова Стана што је високо
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије. И он и коњ ознојени, јако је морао јурити. Пера мери коња; леп коњ. Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Враћали су се трамвајем који се споро пробијао кроз играче, ознојени и узбуђени од победе и љубави. Неко је лежао у прашини јецајући »Веза, веза - држи везу ...
– Играју клиса... — одвикује им село док трчимо кроз поља, поново раме уз раме као некад, ознојени, задихани и заиграни, одсутни за све друго сем за мали комад глога који звижди кроз зимско небо, све даље и даље према
да враћа све оне услуге које јој је чинио толико година, све оне стрипове и посете зоолошком врту, мале тајне када су ознојени пили хладну воду и гледали два филма један за другим, када је крио њене лоше оцене и кришом стављао ситниш у џеп ђачке
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
једном, немој патити и нас и себе — лијепо га моли секретар штаба батаљона, Раде Чувида, бивши општински чиновник, али ознојени Пантелија само искоса зрики у сиров љесковац у Радиним рукама и домаћински пословно нијече: — Вала, Радоје, да имам
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Бејах луд... Вече паде. Месечина изиђе. Нисам знао како сам вечерао. Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени. После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгле- | дале.
Ћипико, Иво - Приповетке
Она га није опазила јер је врелашце закриљено големим каменом, у хладу поврх поља. Ознојени, жедни, полегоше једно до другога на земљу и прилегом пију...
Краков, Станислав - КРИЛА
Непрестано су задувани, ознојени војници у кошуљама стоваривали сандуке и бале. У пристаништу се беласали бродови са којих се искрцали.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
се забеласале свеже, заплужили рали; Волео бих да те ја проведем свуда, Тебе по горама: увео бих те редом у манастире, Ознојени скидали бисмо шешире, Уморни, па седали на прва пролазећа кола; Међу кокоши бисмо смештени задремали упола: Мој
О та зар за добре оне горе отпутова негда мисао твоја! Ознојени скидали бисмо укорак шешире: Никада ниси, Гијоме, видео чврсте наше манастире.
Већ скривасмо се под клупе и у порубе Злочинци! - тих неба, Требало би да неким спасоносним световима одлазе: Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе! Ко дићи котве, Ко прекинути ланце, за велике полазе?