Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
је озринићки сердар Вукота старога Озру, који је по предању родоначелник племена, и он је љуто опомињао њега и све Озриниће да истребе потурице.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Брзо разабраше из узајамног повиједања да је договор и иста намјера саставила Његуше и Озриниће у дуги. Протече им тако доста времена, да један с другога очију не сврнуше.
„Ово је, пети дан откад се ранио?“ „Да, пети. Четир је лежао у Озриниће, а ово је пети. Јуче у вечерњи хлад, кренусмо тамо. Камо среће да смо и прије! Ћаше боље бити, јер ко га је видао тамо?
“ „Па, богме, баш и Обилићи!“ он ће. „Хо-хо-хо! чујете ли љуђи, ђе се стани Обилићев траг!?“ „Е, да није у Озриниће, може бити да би у Цуце!“ примјети Озринић. У то посједаше и замукоше, јер Милица бјеше донијела ракију.