Употреба речи окивају у књижевним делима


Африка

Плетена ловишта. Река тамна као опал, склапа иза нас и расклапа пред нама своје огромно високе и густе шуме које је окивају. Ове су шуме ипак проходније од оних јучерашњих; лепота њиног растиња је нежнија, више песничка.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

одједном се причињава као неко кога је шчепао један од оних потпуних а непредвидљивих страхова што отапају храброст и окивају покрет а могу се догодити сваком.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

»Пропао!... пропао!... робија... окови... Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда.... Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли.

Краков, Станислав - КРИЛА

— Напред, напред... Полази се на сусрет гребену. Још се тела тресу, зуби цвокоћу, али одлучни гласови грабе, окивају душе. Носе их са собом напред у клање, у смрт. Грми свугде. Цео фронт пламти као сјајна, устрептала пруга.

Петровић, Растко - АФРИКА

Плетена ловишта. Река тамна као опал, склапа иза нас и расклапа пред нама своје огромно високе и густе шуме које је окивају. Ове су шуме ипак проходније од оних јучерашњих; лепота њиног растиња је нежнија, више песничка.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности