Јакшић, Ђура - ПРОЗА
јој се клања, а милијуни пролевају скупу крв племенитих прсију да јој сјајну одећу преображења рубинима крви своје оките...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимширом. Ја нисам хтео да идем. Знао сам да је тамо сада врева, писка.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
па ту мука мине, Кад слобода као сунце сине, Кад се крвца опере студенцем, А јунаци овенчају венцем, Српске земље оките се миром, Српска деца ружом И шишмиром, Српске моме струком рузмарина, Српска мајка кад загрли сина, Кад се сунце на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нежна биљка која има затвореноплав цвет... Расте самоникло овде, међу мртвима, када се већ људи нису сетили да им оките гробове... Млади колега је радостан, а на узбраној биљци клонуо је цвет. Као да плаче...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Поред места на коме се, о Ивандану, ложе (лустративне) ватре, усађује се (одсечена) буквар; девојке је оките цвећем, и она ту стоји понекад преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 387). Уочи 1.
‹= мајско дрво›: у Крешеву (Босна) уочи Ивањдана наложи се ватра; после се у то огњиште усади граб, који девојке оките цвећем, и он покаткад ту стоји преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 387). На Биљани петак наломе се г.
шибљиком, отелиће мушко теле, а ако лесковом, отелиће женско (ЗНЖОЈС, 19, 208). У Босни, пошто се пре сунца оките дреном, изиђу на сокак и првоме кога виде »предаду« дријем (ГЗМ, б, 666).
При огртању к. копачи остане један струк неокопан, баце на њега по једну мотику земље, и оките га цвећем, па поседају око њега.
Коприва. У Врањском Поморављу, чим чују прву пролећну грмљавину, к. се оките и ваљају по земљи они који су били жетеоци — да их не боле леђа и да се по њиви ваљају дебели снопови (СЕЗ, 86, 1974,
543); у Алексиначком Поморављу слично врачање зове се: »лера« или »леро« (последњи струк сви заједнички загрну земљом, оките га најлепшим цвећем и листове му завежу онолико пута колико желе да имају кола, а затим на гомили »закрсте« мотике, да
потече (побуја) из земље као вода низ реку« (СЕЗ, 19, 361; 70, 543); »Кад се полази у бербу грожђа, онда се кола оките разним цвећем (најобичније невеном, смиљкитом и босиљком), те да би виноград (лозје) окитио родом и догодине« (СЕЗ,
Пошто на њега баце сви по једну мотику земље, оките га разним пољским цвећем и онда поседају око њега. Један од копача донесе заструг соли или сланицу и метне на онај
Ћипико, Иво - Пауци
Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.