Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
кад ал' бреме цвећа, Како дође а он га доити, Па цветиће око себе ити, Амо до три, тамо четир струка, У један час окити се лука, Замириса цела околина, Боже мили, што ћу од милина!
ма ја те не дочех: Четир пута веће зима љута Пограбила лишће са дрвета, Четир пута сину прамалеће, Лишће врати, окити дрвеће.
На кумство и Мурто-бег уити, Кулу своју главам' и(м) окити; Чула јаде сестра Анђелија, Поцикнула кâно љута змија, Те повади од појаса ноже И уби се, помози јој, Боже!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ал и напуклих костију, шупље коже, Срушена и мртва, шљива може Да се, по нагону веома старом, Окити блештаво белим бехаром.
У дане претпролећне, ничије, благе, Који чекају годину да моћно гране, Она и мртва нађе снаге Да цвећем окити своје ране, Цвећем које неће донети род... Лежи, у трави, као насукан брод.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
све, донеси ми, љуби ме, дај ми, закити се, украси ме, окити себе, молим те ... све моје љиљане, диши, удиши јако, живи, радуј се, живи!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Царске твоје ките судба нам додели, Јер невеста жудно на жалу нас чека. О, неранџин цвете, окити нам чела! Нисмо за плач дошли ни за покајање, Нити нас је судба за робље довела.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Уочи 1. маја, у Самобору, пободе се свечано поред бунара младо б. дрво, које се претходно окити. То дрво зове се »мајум« (Маібаум). У подизању и кићењу учествују сви који са тог бунара носе воду.
се односи на околину Руме, врбове гранчице не треба уносити у кућу пре Цвети, а тога дана донесу се из цркве и њима окити кућа, »да је чувају од грома: јер у в. гром не удара, а ако би се баш десило и да удари, не може јој нашкодити«.
У старој граници до Ђурђевдана не уносе се у кућу никакве зелене гранчице, а на Ђуђевдан окити се њима и кућа и црква; доцније, ако запрети град, крсти се тим гранчицама пут облака и говори: раступи се (Беговић,
Занимљиво је да је у Кучима (Ц. Гора) постојао обичај да се новоизабраном војводи скине капа, окити дреном, и метне му се на главу (СЕЗ, 8, 212). Д.
Употребљује се, у домаћем култу и иначе, као апотропајон, и онда је обично у вези с босиљком. На Божић ујутру окити се к. кладенац или бунар са кога се вода доноси (Караџић, 3, 1901, 65).
»Божја брада«: она се повеже црвеним концем, окити цвећем, и оставља под стреху, па се идуће сетве од ње посеје нешто зрневља (СЕЗ, 17, 17; ТРЂ, С. н. игре, 33).
Р. има врло јаку апотропајски моћ. Ко се окити рутом, не могу му вештице ништа (ЗНЖОЈС, 23, 194). Она се због тога меће деци у пелене (»јер на тај мирис не приступа
од бувача (иб., 183). На дан 1. маја оде сваки момак у шуму, нађе храстић или т., окити је пантљикама и усади испред куће девојке коју воли (ЗНЖОЈС, 19, 171). Т. у народној медицини има сасвим малу примену.
Пре него што захвати воду за то, на Бадњи дан ујутру, »окити бунар босиљком и поспе га кукурузом, што представља жртву води, чија се плодоносна снага жели пренети и на обредне
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
да се велика реч, реч истине, реч правде, реч љубави, реч свега узвишенога може само онда рећи јавно ако се покрије и окити лажима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бане: уд'ри на се дибу и кадифу, поноситу чоху сајалију, што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија; окити се један српски соко, па посједе ђога од мегдана, — одмах пође, у тазбину дође, у тазбину, у била Крушевца, ђе одскоро