Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Освануо је лепи Ђурђевдан. Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а све село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама, јер је празник.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Коло, коло Наоколо, Виловито, Плаовито, Наплетено, Навезено, Окићено, Зачињено, Брже, браћо, амо, амо Да се скупа поиграмо. Србијанче, огњу живи, Ко се тебе још не диви!
Бија жедан, те пођем пешице Да потражим у гори водице, Нађем једно вреоце студено, Стењем, цвећем дивно окићено, Ту се воде понапијем добро, Те погледим околине, побро, Ал' стајау стене поносите, Липе гране рашириле вите,
Ох унапред да ти види око, Стоји брдо до неба високо, До вр вршка красно и зелено, А по вр'у дивно окићено Та све оним златним облацима, Све златнима и све руменима, Како, брате, када сине зора Ил' се сунце смири иза
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. Чуло се за ово бурно весеље надалеко!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Године му не би умио одредити судећи по цртама, јер му лице иако мало жућкасто и сјединама окићено изгледаше ипак младолико. Особито крупне, плаве му очи бијаху пуне живости. Дугуљасти образи и нос.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Коло, коло, Наоколо, Виловито, Плаховито, Наплетено, Навезено, Окићено, Зачињено Брже, браћо, амо, амо, Да се скупа поиграмо! Србијанче, огњу живи, Ко се теби још не диви!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Па где сад почивам?... О, да дивна места! Лепша никад није с уресом невеста! Извезено цвећем, окићено горам’ — Ја и ово место оставити морам!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ЖРТВА Окићено цвећем од мирисне траве, Јагњешце се бело у Делфију креће, Где жртвеник букти. Са његове главе Шаренê се траве и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
песми Женидба краља Вукашина): Кад погледаш с града изнад себе, ништа немаш лијепо виђети, већ бијело брдо Дурмитора, окићено ледом и снијегом усред љета као усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и
Кад погледаш с града изнад себе, ништа немаш лијепо виђети, већ бијело брдо Дурмитора, окићено ледом и снијегом усред љета као усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и