Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Дукати су његови синови... — Паметно збориш, газда-Ђорђе! — рече један са обешеном главом. — Сви сте ви голокотре! Окламиши, чанколизи... Варошко буњиште. Целу Паланку могу да купим! — Ти си сељак!
избистрише у људске гласове и речи, изврнуте бубашвабе постадоше столови што криво стоје, угарци су опет људи, варошки окламиши и чанколизи, келнерај водоравно стоји, лампа право, увис дими, тешка глава жуљи му врат; Ђорђе долази себи: у кафани