Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али је Мефисто оклевао да учини икакво ново зло. Је ли се у њему пренуо глас некадашњег доброг херувима, глас љубави? И он, који је стајао
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је знао Божича само као јуначину, о ком се причало. Исакович је то јутро дуго оклевао да сиђе у трпезарију трактира, то јест у кујну, у приземљу.
Први је ту вест чуо Трифун. Он је, са тим фенриком, отишао Павлу, иако је иначе Павла избегавао, а Павле је дуго оклевао, да ли да то Петру кажу, а кад да му кажу, како да му кажу? Кад су рекли Петру, Петар се пренеразио.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Коначно, први проби љуску, па други, али трећи је, заиста, дуго оклевао. Чинило се да никад неће ни изаћи! Ипак, једнога дана и он изађе голуждрав и незграпан. — Уф, како је ружан!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Увиђајући те недостатке свог система, Коперник је оклевао пуне три деценије да га објави свету. Ти недостаци могли су бити уклоњени само помоћу две нове научне тековине,
Он је, тако ми прича госпођа Лавоазије, још пре но остали, увидео њену вредност, али је оклевао да јој се јавно придружи, бојећи се да му такав корак не поквари његову каријеру.
Но заузет прикупљањем и сређивањем доказног материјала, дуго сам оклевао да је свету објавим. Саопштио сам је неколицини својих присних пријатеља, и ставио је, укратко изложену, на хартију
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Да“, рече, „да, познајем. Хоћете ли да вас представим?“ И, смешећи се сасвим усиљено, док сам ја оклевао и досећао се откуд је ова њена забуна, она ме поведе кроз гомилу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Међутим, Вујо није оклевао. истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи. Мало доцније стиже и Ђурица,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кипислцауф! — А где сте ви одређени, господине капетане? — обрати се Средоје своме командиру. Командир је оклевао са одговором и као хтеде да објасни своме воднику како је све ово шала. Али се умеша брзо Душан: — Не зна још.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Крилати Белко и сам је неко време оклевао, а онда рече: — Пођите за мном! У свој моћни загрљај Белко прво узе своју мајку и однесе је на оближњи брежуљак.
— рече дечак, а под прстима Принцезе поче да оживљава брод, да расте. Али, дечак је оклевао да се попне на њега: брод му је некако превише личио на његову рибу из стакленке.