Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дуго сам слушао тај глас, који је постепено малаксавао, замирао, блиједио, оклијевао малко на граници чујног и нечујног, и настојао сам да га слиједим и даље, у нечујном дијелу његова живота.