Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кап за капљом клизи низа мрачне стене; А кроз разнобојна окна једва доспе Месец, да нечујно хладно сребро проспе По ногама свете неутешне жене.
По стрејама по ваздан чучи Голубље јато, док не цркне; Прљава вода одсвуд хучи, И већ од подне тихо мркне. Окна се гасе; и ноћ зија Језива. Канда у те доби — На прагу стоји весник коби, А зидови су пуни змија.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Баци једанпут-двапут поглед на ме ништа не говорећи. Ја наслоних главу на прозор. С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Зурио сам у полутаму ишарану зрацима сунца који су као разнобојни рефлектори продирали кроз шарена окна. Поп је о греху и покајању а то је било оно што је личило на мога оца.
Грађани су је посматрали избацивши главе кроз прозорска окна и сада су још више подсећали на корњаче, али нисам имао времена да мислим о томе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Посматраху одмерене покрете свештеника, често превијање колена пред златним путиром, плавокоса дечачка лица и ванредна окна, кроз која допираше светлост дана, као боја небесна.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ништ му санка не будука, ни скоковца бесна хука, испод окна Делилина што се стрми са висина, а камоли она јека, она дрека издалека, преко гора, преко река, да ће доћи сад до њега!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
али тако да буду удешене кад се обуку да се не може познат или је човјек го или у тијем хаљинама, и на њима да буду окна од стакла куда ћу гледат и дуга цијев исто од коже. — Што ће ти таке хаљине? — упита га краљ.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КЉУЧ ОД КУЋЕ І КУЋНО СУНЦЕ И СНЕГ-ЧЕДО Из вечери од присоја по зделама пламса боја. Собна светлост с окна тоне у смех свеца са иконе. Кроз босиљак врх колевке зрца стакло петролејке.
КУЋНЕ ДУШЕ МИРИС Залелуја кућне душе мирис. Радоснице играју се подно окна сенке. (Обликујем рондо.) Зрак кућевни прожму нана, ирис. У ормару жут осмејак: дуња! Пахне духан из сукненог гуња.
Шуми нула - а у нули аз. ИИ АМБАР Кукуруз цури. Лунина локна, жиг у фигури, рогачи окна. Пшенично жито пузи уз кваку; павши у сито, уплаши свраку. уз жамор ражи, село се цери лајући лажи.
А пламсај бића - као судбина прати ми сенком ружа Будима. Грозницом окна дрхти светлија потка предела, коју проткају нерви цвали ми по руј-очају родних брегова - а симетрија лирског
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шта ли нам носи гвоздени коњиц твој? — Погледај, синко, поклони сами! Возим невиђен број! Рудари шаљу из црног окна поклон за снежне дане. Дајемо, кажу, угљено брдо за наше малишане! Танкова ево. Челичне куле!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ено на суром Вису урвине вековне стоје К'о страшан, огроман скелет... Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног заборава.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Све што на главу личи бацају по ливадама на хрпе и ноћу газе коњима. Земљи отварају окна те ваде сребрну руду што глави пророчкој слична је, па је обесе о храстово грање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пуцни учесташе, и онда, као када олуја изненадно натера крупне капи на прозорска окна, одједном се усталаса фронт и проломи се пуцњава лудачком жестином. Потпоручник Алекса је и даље спавао...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад смо се вратили, и кад сам остао сам, стајао сам пред залеђеним прозором и гледао како се светла окна, једно по једно, гасе. Ледено, звездано небо умирило је, полако, све уоколо, улице, куће, и облаке. Било је око поноћи.
Над речицом је падало жуто лишће, и стара црквена окна пожутеше, на тихом сунчању, као ћилибар. Видех да сам у туђини, и сетих се љубави.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Донели дванаест баклава, као; И Стева од страха заплакао. То се десило око подне: сва су Окна сијала, блештао је цреп. Кратко је трајало. Али у том часу Свет је био добар, и био је леп.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ни једна му вода не дође у помоћ осим речице Дагудин. Дагудин брзо пројури кроза земљу и дође у помоћ: сва окна залије и окнаре све подави, потом изиђе напоље и све окнарске куће потопи и однесе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чега ли. Зачуђена, она је стави у лонац земље и зали. Јесу ли дани, или је као пена у брзој реци, летело време? Иза окна су већ промицале прве пахуље снега, а из семенке ништа да никне. »Можда сам ја врапца само сањала?
У мразној шари направи се округли отвор и девојчица опази да се иза окна неко миче. Када се пажљивије загледа, виде нечије светле, радосне очи и шарену мараму око округлог лица.
То не може бити Татага! Девојчица завири још једном. Иза окна јој неко пријатељски климну главом. Девојчица приђе другом прозору. »Сањам ли ја то?« помисли. »Татага нема никог!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тада, на мах, просветле окна на зградама пуним тескобе а дрвеће испред куће са бројем 30 изгледа младо. Ту кућу, на самој чесми, сазидао је Геца
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
пала; Бледа и мртва као месечина; Или к'о светлост што у катедрали, По зидовима с којих капље вода, Кроз разнобојна окна, као вали, Проспе се хладна са јесењег свода. Глас њезин беше к'о музика туге...
На пољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим. Руке под главом, па ћутим, И слушам како грањем замрзнутим У моја окна голи орах бије.
Узалуд чекам... У нијемој сјени Никога нема. Сам, к'о камен, ћутим. Само што орах грањем замрзнутим У окна бије, и јавља се мени...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад стигох пред своју кућу, разведрих се. Она је, истина, страдала, кров јој био растрешен, а прозорска окна поразбијана. Но већ тих дана видех да је то оштећење штити од усељавања немачких војника.
горњем спрату куће страдала је као већина осталих, али њене разлупане прозоре замених прозорима из других соба чија су окна случајно остала читава. За дан два та соба доби свој стари изглед и уређај.
куће налази се једно окно којим се улази у олук водовода, ту ћемо сићи у олук и стићи испод земље до једног другог окна које се налази изван вароши, у шуми кримитских брегова.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Међутим се кроз замагљена окна ништа није видело, и то што се ни поглед није имао куд било бацити, мучило нас је утолико више и незгоду увећавало, па
сунце је постајало све топлије, и зраци његови који су све јаче продирали, растапали су мало-помало танко залеђена окна наших прозора.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше. Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. — Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. — Ја сам..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
од коже, али таке да буду, кад се обуку, да се не може познат или је човјек го или у тијем хаљинама, и на њима да буду окна од стакла куда ћу гледат и дуга цијев исто од коже. — Што ће ти таке хаљине? — упита га краљ.
голе спавати, свуку се и ту ноћ па легну, а на његовој кочији биле су три златне јабуке, па од њих удари свјетлост у окна. Дјевојке опазе те јабуке, па се стану договарати да их од њега украду.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Двориште је црно, црна је и стреха. И црна су окна к'о црна доброта. И дању и ноћу обавија патња Мртав дом живота, као одјек ствари.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. (ПОДИГНИ ЗАВЕСЕ ТЕШКЕ) Подигни завесе тешке, и окна, и шалоне, Погледај како сунце у плавој пучини тоне; С далеких обала морских безбројне галије стижу, Над њима галеби
Ено на суром вису урвине вековне стоје Кô страшан, огроман скелет... Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног заборава.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Други украс моје собе је велики романски двоструки прозор кроз који се - иако се његова окна перу у најизванреднијим приликама отвара диван видик на Дунав и преко њега.
у добро загрејаној дворани мога стана, поред огромног прозора, који је разумни архитекта начинио од једног јединог окна, и уоквирио га тако да предео који се кроза њ види изгледа као каква слика.
Сваки нас минут пење четири километра право у висину, а том брзином бежи Земља од нас. Ваља се нагнути над ова окна и посматрати је. Тако стоји у Бедекеру! Јесте ли се умирили? Погледајте!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
нађе се у новооткопаној вароши Помпеји млоштво стаклени окна и другог посуђа.« (Магарац Валамов: »Ха, ха, ха!« Више магараца: »Иха! ха!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја застор не дижем с окна: толико већ је дана; Пригушено ми само допре последња улична хука, Али откада, гле, ни један шум не пође из овог
тако Сунце, дивље навали кроз просторе; Дотле дисах мир; залетех се страшно на прозоре: Кидах застор, затварах окна, трзах нагло, пун беса; Са треском окно одруби руке; видех жиле, крв, жива меса, Ја видех све то; куках, урлах небу, у
олујина, тако Сунце дивље навали кроз просторе; Дотле дисах мир; залетех се страшно на прозоре Кидах застор, затварах окна, трзах нагло пун беса; Са треском окно одруби руке; видех жиле, крв, жива меса; Ја видех све то; куках, урлах небу, у
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ој, како је весело крчкала чорба! Како успављујуће прела мачка, пролазили облаци иза окна, падале кише, смењивала се пролећа и зиме.. — Држи се још мало, стари! — шапутао је старац.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Напољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим. Руке под главом, па ћутим, И слушам како грањем замрзнутим У моја окна голи орах бије.
Узалуд чекам... У нијемој сјени Никога нема... Сам, кô камен, ћутим. Само што орах грањем замрзнутим У окна бије и јавља се мени...
Поноћ је, је ли? Сврх врата бије Часовник стари. Напољу вије Ветар, и сипа У окна наша Пахуље беле. Заклопи зборник Па седни ближе уз одар мој.
Ти не знаш... Твоју ноћ светле драгуљи, Докле из таме све у окна моја Кô слепо око позни месец буљи. 1911. ЕЈ КОЊИЦУ Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило, Гдје је доба оно, гдје
1908. ВЕЧЕРЊА ЗВОНА Предсутонски је час. Висок и златан крст са торња сипа зрак И трепти вас. Залази сунце и окна горе Кô пожар јак. У небу свијетле се ласте. И вече све ближе Стиже И расте.
Но кад се из сна пробудих, Студена зора је била... о моја студена окна Гавран је ломио крила... И јад и мрачна туга, У љутом чемеру свом, Кô растопљено гвожђе По срцу падаше мом...
Жмиркавим очима мотре Како све цвета лепо; Врабаца песму сишу Дугим ушима слепо. Но ја застирем окна Застором црне чоје; На посету ми стижу И обдан авети моје.
Ја знам, ти често из окна Гледаш где ја, са својим Чежњама, на месечини, Као стуб један стојим. 39 Момак девојку љуби, Но ова другом је
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
им; по цвећу свуда облећу тражећи медену сласт, те једне праве сатове, пуне ш њима кошнице, а друге сносе мед, пунећи окна, — чудну око тога мајсторију нама недознану, проводећи им!...