Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Редови властеле на дугом опелу Стојали су немо и држали свеће. У окнима цркве тихо, неосетно, Поче дан да гасне, кад свршише сетно Дуге болне псалме свештеници седи.
Свуд грчки мозаик и млетачка фреска, У окнима стражу стрâже архангели, Из свију сводова мирише и блеска. А први пут звона зазвониће триста, Кад из Цариграда
Црњански, Милош - Сеобе 1
у високе и шиљате црквене звонике, он је видео над њима и љубичаста небеса, влажна од кише, са великим, плавим окнима, на дну видика.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
У соби ће бити сумрак, благ ко Твоје Срце, сумрак створен да се дуго сања. На окнима светлим забљештаће боје У тај свежи тренут првога сазнања...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
По прозорима повјешане крлетке, у којима пјеваху чудновате тице. Иза стакала на окнима, виђаху се мрежасте лијепе завјесе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
СРЕБРНИ ЦАР У Кучајни се од памтивека копа руда... Једном у старо време копало је руду у окнима кучајнским око шесет окнара.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Пресвођена укрштеним сводовима који се спуштаху скоро до патоса, осветљена једним јединим прозором са шареним окнима, напуњена књигама и справама, тамна и мемљива, беше то права средњовековна научничка ћелија.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
та радознала лица и оне искежене главе жандарма са нечовечијим очима и друге начичкане маске на дућанским прозорима, окнима трамваја и балконима, па фијакери, излози са разним неким бистама од воска, бочицама, брковезима, женским шеширима и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је констатовано на свима местима где год се ушло дубоко у Земљу. До данас се продрло, у разним мајданским окнима, до 3000 метара под Земљину површину, и нашло се, да, у средњу руку на сваких 35 метара продирања у дубину,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола је ходала из собе у собу, учвршћивала на окнима све куке, да ветар мање тресе прозоре. То је био час пред ноћ, час кад се у многим људима, па и у госпа Ноли, по
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Улази Хаџи Тома. ТОМА (љут, прек. Од једа кида бројанице, те расута зрна прскају по соби и окнима прозорским. Забацујући колију, иде по соби предишући): Ја!?... Ја!?... И он то? И он као други! »Младост-лудост!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ЧЕЖЊА Гдје сте?... Ја будан на прозору стојим Наслоњен челом на стакло... Све спава... Ноћ сјајна, кô да по окнима мојим Полако шушти ваша коса плава...
Кô јаблан без росе Сам гинем сада и у чежњи стојим... Ноћ сјајна, ко да свила ваше косе Полако шушти по окнима мојим. 1905.