Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Добра ти је — рече један — у сребру ти се оковала! Али и ја нека једну проговорим: ја бих да га међу нама овдје у планини испечемо и брацки поједемо, а да нико не
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Тад дјевојка дору говораше: “Да ја знадем да је то истина, Ја бих моје павте расковала, Па бих твоју узду оковала, У чисто бих сребро оковала, А ђерданом мојим позлатила.“ 167.
“Да ја знадем да је то истина, Ја бих моје павте расковала, Па бих твоју узду оковала, У чисто бих сребро оковала, А ђерданом мојим позлатила.“ 167. Акшам ђелди — мрак на земљу паде; Драги драгој под пенџере дође.
јединица сеја; Која кука кад јој на ум падне, Оно ми је отровница љуба, Девет ми је брата отровала, И десетог мене оковала!“ 233.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и Стекао бијеле пчеле! Да бог да ти се у сребро оковала! и У сребро ти се оковала! итд.). Благослови се махом изричу као и поздрави и отпоздрави, (Здрав био и оцу и мајци!
и Стекао бијеле пчеле! Да бог да ти се у сребро оковала! и У сребро ти се оковала! итд.). Благослови се махом изричу као и поздрави и отпоздрави, (Здрав био и оцу и мајци! Да бог да и срећа од бога!
Твоја се срећа родила, звездама сјајним росила! Узор био чојства и јунаштва! У сребро ти се оковала! — (кад ко мудру реч рекне). Уста ти се позлатила! Хиљадили се такви јунаци!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
да побегне од бола, да бол изнесе напоље, јутро је сиво, као и мозак без чеоне кости, ни ледена кора снега што је оковала кровове и земљу није хладнија од његове коже, јер је и једну и другу ноћас смрешкао ветар, па се и опанак заледио,
Попа, Васко - КОРА
ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице сам оглодао Лишћем ме оковала Брстим га Усне сам обрстио Гранама ме спутала Ломим их Прсте сам поломио Где ми је мир Несаломљиви мир Гвоздена
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Милија прва. — Е добро, у сребру ти се оковала, а кажи ми: али ти је милија она кокош те не носи јаја али она те носи? — Милија потоња.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
која си нам Побратимству кумовала; Знам зашто си тако бледа И што си се уздрхтала: Смрт је стигла недостига, Оковала неоковца, Оборила необорје, Покосила покосовца.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
X Девојчице, немилице мала, Што си моје срце оковала? Није оно сиротанче криво, Што сам тебе на мом крилу снивô, Жељан био, па те загрлио, Прехитрио — па те пољубио.