Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра напуни своју велику, сребром оковану стиву лулу, запали, пуши и хвали дуван. Њих двојица се о својим кућевним стварима разговарају.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нешто севну, а он се пробуди, Силни Турчин дору на њ'га нави, Србин пали, не мож' да састави, Онда трже сабљу оковану, Јер већ турска над главом му плану, Па се куцну с Талом два-три пута, Ал' је Тале присојкиња љута: Вешто ману,
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
) ГОСПАВА: Друже! Откључајте ми ове руке, кумим вас Богом! Да ме не гледају људи оковану! ИСЛЕДНИК: Пропис је пропис, нема ни говора! МИЛЕ: Не би хтео да сам у њеној кожи!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пут је водио уз речицу, уз њену ледом оковану монотону и бистру брбљивост, чинећи још притворнијом и тајанственијом тишину над којом су се надносили квргави кленови
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
окованог Башчелика подсвијести, на нашем данашњем степену, ослобођени Башчелик у тами својих подрума чува свргнуту и оковану свијест: колико год је некад свијест била сва прорасла подсвијесним, толико је данас реинстаурирана подсвијест
У септембарским већ прохладним ноћима искусио сам паничну тјескобу пустог градског трга, оковану својим каменим оквиром, с крпицом звјезданог неба над собом. Помало се јављало питање: куд даље?
Ћипико, Иво - Приповетке
Остраг неколико година поклонио јој икону светога Николе у сребро оковану, која је била, уз велику свечаност, смјештена на олтар посвећен томе свецу, путничкоме заштитнику.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
даницкиње, обадвије у чистоме злату; а покрај њих ножа пламенита, — међ' камзама алем, драги камен; даде њему сабљу оковану, на којој су три балчака златна: на свакоме алем, драги камен, — вања сабља три царева града.
други у помоћи буде; пак потеже дизгене Шарину, самур-калпак на чело намаче, те састави самур и обрве, а потеже сабљу оковану, на Богдана погледа попреко.
“ Па он оде својој танкој кули, сједе мало те се напи вина, па припаса сабљу оковану, и пригрну ћурак од курјака, а на главу калу од курјака, привеза је мрком јеменијом; па узимље копље убојито, па се
Уста Стева на ноге јуначке, и умива своје лице бело, и облачи господско одело, па припаса сабљу оковану, па узима кондир вина рујна, те напија красну славу божју, сретна пута и крста часнога, у свом двору, за столом
Оде Туре на воду Марицу, а кад виђе рањена јунака, узе гледат сабљу оковану: ману њоме, одсјече му главу, скиде с њега дивно одијело, па он оде двору бијеломе.
Зато згуби мога побратима? На што си се, болан, преварио? А на једну сабљу оковану! Еда бог да: одсјекла ти главу!“ То му рече, уз кулу утече.
Оде Мујо на цареву војску, припасао сабљу оковану; а кад дође у цареву војску, гледа сабљу мало и велико: никоме се извадити не да!
да ти можеш добит агалуке, најприје би себе извадио; већ дај амо сабљу оковану!“ Ману сабљом од Прилипа Марко, скиде главу Турчин-Мустаф'-аги. Отидоше цару казивати; цар по Марка оправио слуге.
големе невоље, ал' с' опреми црни Арапине из приморје са бијеле куле: он с' обуче у рухо господско, а припаса сабљу оковану, па опреми сиву бедевију: потеже јој седмере колане, заузда је уздом позлаћеном, па привеза чадор у теркију, и са
главу издигнула, у зубима држи драги камен, поред ког се види вечерати у по ноћи као у по дана; и даћу ти сабљу оковану, на којој су три балчака златна и у њима три драга камена, — ваља сабља три царева града; још ћу царев печат
оде на танаку кулу, те облачи на се одијело: а на плећи ћурак од курјака, а на главу калу од курјака; па припаса сабљу оковану, јоште узе копље убојито; и он сиђе у подруме Шарцу, потеже му седмере колане; па наточи један мијех вина, објеси га
главу издигнула, у зубима држи драги камен, код кога се види вечерати у по ноћи као у по дана; послаше му сабљу оковану, на којој су три балчака златна, и у њима три драга камена, и међ' њима царев печат Стоји: да га везир погубит не