Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1811. Милован Видаковић ПЈЕСН Ах, престан'те, невине Окол' мене птичице! Кому ви сад појете? Еда ли се ругате мени? Ја сам бедна Сербија, Која сам вам страдала.
Сан уморне тек што склопи очи, Таки, к’о у колу опсеноме, Окол’ мене с играјушче точи Најмилије срцу што је моме; Тад прелесно с’ окол’ мене вију Лица будном што су невидима,
што склопи очи, Таки, к’о у колу опсеноме, Окол’ мене с играјушче точи Најмилије срцу што је моме; Тад прелесно с’ окол’ мене вију Лица будном што су невидима, Тад ја грлим оне млечну шију Што на ум ме будног не узима; Тада Љуба седи
У шушњакма окол’ њега Од славуја густа јата Песама им слатка нега Пролазеће редом зове, Да под дрвам, међ ружама, На мирисним
Уједињен ш њом, храним моју жалост, Јер серце већ не зна другу радоѕт... Окол мене сав свет ужива весеље, Док ја вапијем.
сличну а мање успелу песму штампану у Љубомиру у Елисијуму И, Будим 1814, 214, која гласи: Појте, миле и љубезне окол’ мене све птичице, Торжествујте и славите света обновленије.
великог трошка, држали су у његовом пространом квартиру два бала, гди музиканти нису толико посла имали колико свирац, окол’ којег је до 30 маска у српско-народном оделу играло. Ту су први пут код нас песму Србљина (види С. нар. лист 1840. г.