Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ведро небо на високо, Равно поље на широко, А на пољу два окола, Средом гледни сина гола, Татарин је — ватра жива — Прети мачем па дозива: „Ој Угрине, курво, амо, Амо да се
А ја засад још ћу ето 'вако. Нојца оде, а бели се зора, И бели се чадор до чадора; Два окола један према другом Пружила се оном равном дугом, Дугом, брате, дугом и широком, Једва би је премерио оком.
“... Оде нојца, бела зора зори, А беле се по пољу чадори, А серашћер кроз окола свога Украј горе види још једнога: „Бре аферим, црни каурине! Ево мени тебе сред равнине...
Само нечег нема за Србина, Та онога црвенога вина. Сред окола гле пуста чадора, Та српскога највећа злотвора, Серашћера Арслан-Сулејмана; Поврвише Срби са сви страна.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
по реч па их још и бирати И сам по себи болно гмизати И оној својој змији свирати Зар сад баш у тај мрак из окола Извити глас свој попут сокола Па као киша за њим левати Зар сад баш кад и ево свитања Дизати главу пуну питања Немети
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама како ће Марија поднети огањ твога божаства? Твоји престоли на којих но седиш пламтећи из окола жегу са својом зраком палећи и тебе ли може поднети плашљива девојка?