Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ „Лепо, џанум... А да нисте род?...“ Питао га је архимандрит, једнако својим жмиркавим оком мерећи мога побратима. Баш му се из погледа видело да се премишља како и на који начин да га боље оглоби.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 50 Јелен Јелен ђорав придомисли се пáсти покрај мора, здравим оком на суво окренут, од стране морске не бојећи се ништа. По случају пролазећи туда рибари, устреле га.
Упази га славуј, престане појати, и кад с једним кад с другим оком начне га сматрати. „Зашт не појеш?” — рече му паун. „Што ме тако гледаш?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
него има и псоглава, главе псеће а доле тело човечје; има и дивљих; има их до пола човек од пола коњ; има их с једним оком на челу, колик тањир великим. И још много им наприча којешта, а све је, вели, он то читао у неким старим књигама.
— Беж'те, људи, изгинућемо! — викну неко од дружине Живанове. И док би човек оком тренуо, на брду горе остаде сам Живан. Оставише га његови. Он застаде мало, па довикну: — А нека те, куме, нека!
3ељов лаје, рекао би земљу гризе. Бошко навикну на домаћицу и осталу чељад да дочекају госте. Док би оком тренуо, беху оба коња привезана иза новог вајата за шљиву.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. — Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... — Онда? — Онда ћу кидисати сама себи!... И што ће ми живот!...
— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! И пресече оком... Страшан поглед сену испод седих веђа... Народ застаде... — Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!
А помрчина као тесто. Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!... Не види се прст пред оком!... — Хоћеш духана? Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана.
— дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена...
све!... Ко је теби натрунио, и мени је!... Хоћеш да се збратимимо?... Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. — Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао.
И гле! Више није зрака него опет човек. На очи му се стаде навлачити магла. И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа... И замота старине и заклони их од погледа његова.
Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... И Станко севну оком. И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. — Али... — поче Катић.
И зар је преча твоја реч од очеве, а?... И коме си дала реч?... Лопову!... И то... Јелица сену оком. Од погледа њеног задрхта срце мајчино. — Он није лопов! — Али је хајдук! — Морао је!...
— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника! Станко их пресече оком. — Шта ћете ви? — упита их он. Питање беше оштро, поглед још оштрији... Они ушепртљише — Па, ето... дођосмо...
О, не дао ми мој бог! — А... то мора бити. Иван сену оком. — Никад! — рече он. — Али ја велим: то ће бити! — Не могу! — Моћи ћеш, моћи! За љубав свога дјетета отац може!...
После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином. Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. Крушка је секао оком. — А је ли ти? — Чујем, ефендија. — Шта се то ради по Црној Бари?... — Шта, ефендија? — Лијепо, богами!
Сад што је мало згрешио... шта ћеш?... И свети су грешили... Алекса сену оком. — Он није грешио! — рече оштро. — Јесте! — рече Маринко. — Лажеш!... Ама криво седи, а право говори!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Учитељ се насмија. Онако: једним крајем уста и једним оком. Погледа ковача још једанпут, не рече му ништа. Само се сави у струку и оде даље.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ах, чега ти ту све није било! Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом! Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.
Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца. Зато је и заволела самоћу. У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.
свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се упоредо шећу, противност боје красоту им увећава. Обадве једре, живахне; црнпураста и ђаволаста Мица једним оком три јурата посече, а Алка нежна, бела, као „пенородна” Венера. Може ли бити да се такве девојке сваком не допадају?
То су после гледали и судије, и прокатори, и фишкал, ко слободним оком, ко на наочаре, да виде то интересантно парче што ће тако скупо стати. Какво мироносно парче!
Африка
Доста је да им само неколико минути буде изложено теме или врат, да се голим оком гледа у њин одблес и преламање на води.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Енгелсхофен се беше населио у тврђави, изнад војних тамница, откуда је могао, и голим оком, да види улаз и излаз пукова, и страже пред капијама.
Него, се боји тог једнооког човека, који тако страшно гледа. Њој се чини да има око и испод оне крпе, па је и тим оком види.
Са добрим оком, хусар је усамљен стрелац. Са добрим оружјем, и школом, као град, који жито обори. Није човек све. Добар стрелац, ако
Дитетина је то. Никад неће заборавити, оно његово лево око, како је синчића тим оком, мртвог гледао. Мислио је да њу може везати за себе, љубављу, ако јој дете начини.
Он је стигао и све одобрио. То је права сербска мајка! А има уво царичино! Исакович, те ноћи, није оком тренуо. Чудио се шта га снађе, али је зору сачекао будан, радосно.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Комесари сад седну за други сто, близу наших путника, изваде неке папире и почну путнике оком мерити и шаптати. Па онда један приђе к њима, а папири му у руци. Ступи ближе Чамчи. — Молим, јесте ли путници?
— Знам, већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов. Соколовићка оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. — А знаш ли ти да си болесна? — Знам, и скоро ћу умрети.
Црњански, Милош - Сеобе 1
са својом уковрџеном, кратком косом, црном као у ђаволице, разголићених груди, погледавши га, кроз лорњон, једним оком, тако да би он стао као укопан, да одмах затим побледи и разрогачи очи, загледан нетремице у њу.
Исаковичу и његовим официрима, који су све то могли видети, и дурбином, и слободним оком, полегавши по жбуњу, не остаде ништа друго, већ да се не плећу у те ствари.
По најближим француским стражарама, могао је, и слободним оком, да види дрвеће и топове у вароши, стоку што је пасла пред градским зидинама и сељаке који су тресли последње,
су дошли, без вике и дреке, издржаће и будућност и неће отићи, а ко је видео њега, Аранђела Исаковича да је, и иначе, оком тренуо кад му потонуше лађе, или кад му опљачкаше крда?
Изнад врхова врба и жбуња, далеко од села, могли су се до гледати оком обори и она кућа у којој је Вук Исакович са женом био провео последњу ноћ, пред полазак на војну.
Она га је тражила оком на месту где га није било, и чинило јој се да га види тамо, где га тада није било. Лен, лен, толико да је спавао при
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
веома карактеристичан, сликовит и језгровит опис: „Жена је своме мужу покорна, тако да на само један поглед кривим оком сва стрепи, ћути кад муж виче па макар она и имала право, не смије се бранити кад је бије ни побјећи, пази да му је
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тач-терапија! Видео сам и ту фотографију: у кругу на тепиху седе људи и жене под будним оком психијатра — прва лекција у поновном проналажењу блискости међу тим живим лешевима је пробијање осамљеничког круга.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Сремац је нарочито реалист по начину писања. Као што су радили велики реалистички писци, он је пажљивим оком посматрао живот, у своју бележницу уносио карактеристичне речи, згодне анегдоте, гестове, ситуације, изреке, песме,
Милићевић, Вук - Беспуће
“ питала се она. Тренуци бијаху дуги, а времена све мање. И те посљедње ноћи она није тренула оком; она никад није осјетила толико несреће, колико у тих неколико мрачних и непомичних часова.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сам остадо са сузнијем оком, Сам ту самцит на свету широком, Сам са ноћи тавном, ал' без санка. О зоро моја, зоро без осванка, Сунце мило,
Плао коло, тече зној, Де још мало, брате мој! Мало цупни, Мало лупни Да се тресе цео дом, Оком севни, Грлом певни, Као муња, као гром — Стреле, копља, бојни мачи, Јунак бије, а коњ тлачи, Звека, Јека,
Наслони се на ту шару пушку, Преко крша, преко провалија, Оде гледат мрко унапријед, Онда пружи ту десницу руку, Оком плану, ријеч проговори: „Тамо, браћо, за оном планином Гнијездо је понајжешће гује, Тамо живи стари Мустаф—ага Што
Како онда, тако сада исто Пред оком је мени све ту чисто. 57. Ја јој видим косе расплетене По лабудни пловити рамени, Румен-усне, образе румене,
За њиме млога ту уздану бела, Но је л' му која срдашце понела? Он оком плану дивно гледећ друсто, Ал' срце њему опет оста пусто, На њега звезда до звезде с' осмева, Срдашце ледно само
— И ту се њему глатко чело набра, Још тужним оком кано муња плану, Па Милу своме да престане ману, Те брзим кроком кроз избу корача, Са зида скида убојита мача,
Ал' учас лати г' успомена нека, Па злато своје тури од себека, Још оком тужну немило пресече. То мутно око њојзи 'вако рече: Отале ајде, ја т' први пољуби, Ма злотвор први све друго
И сунце јарко већ оће да седне, Но гледни тамо украј реке ледне, Ту неко седи, и баш она седи, Па тужним оком у водицу гледи.
Ту њу ми лати они јад силени, Од јада силна сва се окамени, Нит штогод рече, нити сузну оком, Нит гледну горе то небо високо; Та оно небо њу превари здраво, А то је пред њом њено небо право, Те малко стаја,
цура, па ми стаде, Стаде мало на ти врати, Глену драгу свом назаде, Ал' је спази брижна мати; Погледа је, плану оком, Шта ће цура, мора скоком! 69.
“ Ал' не збори ћерка њена, Укоченим оком гледа. Бледа као бледа стена, Ледна као груда леда, Ни што чула, ни видела, И крв јој се уледела.
„Брже, брже, седлај сместа!“ — И из избе слуге неста. Из несвести сад с' пробуди. Тамо-амо оком с' чуди! „Де је она, де је мила? Она с' није утопила.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— гракну чича злурадо. — Пљачкаш, је ли? Будемо ли тако почели, оде наша борба дођавола. Пропашћемо док оком трепнеш.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
шкрипуће бели зуби, гледајући како струком, како белом, меком, руком, како малом, лаком ногом, а камо ли лицем, ОКОМ, та поноћна дивна јава Месечину надасјава.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Путник ступи једном ногом преко прага, окрену се хоџи и зажмири лијевим оком: — Сад сам још више увјерен да је мој бабо имао право; јер ето видим да си ти стоструко већи алчак него и ханџија и
Лалић, Иван В. - ПИСМО
облик праха, Угледао сам на дну мене Тај осмех задржаног даха, Што успео је да се згусне За тренут на дну огледала; Оком без боје и без зене Будућност ме је погледала, Немушто, мудро и без страсти, Ко кућна змија под довратком; Ма да је
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тај ти у замку упада скоком, готов је зачас, док тренеш оком. Гиздави Пијетлић по кући шетка, навија кресту, љепотан прави, зелено перје на репу четка, кад, ето, споља —
“ Прозору Пијетлић допаде скоком, нахери главу, зажмири оком. „Лијане, кажи: шта ћу да радим? Да вјеру дадем ријечима твојим?
“ Пробуди Ћосу рођени смијех. Устао Ћоса и трља очи у чуду гледа богатство бајно, куд оком крене или ногом крочи: жито и воће и цвијеће сјајно. Све се у мору сунчаном купа. Ту је и торба и на њој рупа.
Патуљак Рудар лута по тами, иде по глувој рударској јами, пијуком куца и лампом шкиљи, пажљивим оком у руде пиљи, знакове даје, лагано ходи, подземном благу рударе води.
“ Тако се Ћира, грабљивац, смири, пакосним оком из рупе вири, а бодље спремне, све стрела сува: опасан стражар ливаду чува.
Пожури, Тошо, потоп је дошȏ, брже, скитницо стара! Не мрдај брком, не жмиркај оком, олуја иде, напредуј скоком! Кроз траву мачак окретно жури, промиче стазом уском, а за њим киша уз поље шиша,
Мозгају мудро читави дан, спремају лукав ратнички план. Лозинка паде: остати будан, бдети читаву ноћ, пазити оком, ухом и носом када ће Ждерко доћ. А чим га спазе где њивом тапа, нека се нађе у осам шапа.
“ Ждерко се трже, погрби леђа, у небо зирну оком. „Ево и дана, враг је у торби, бјежати ваља скоком!“ То рече, врећу на леђа врже, па јурну њивом што може брже.
ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА ЗВЕЗДАНИ КОВАЧ Колибе ево на крају села, чаробњак такве гради, чађава, мрка, са једним оком. Шта ли се у њој ради?! Чује се звекет, лупа и тутањ, још ће да груне мина!
је права њива, по њему четком ори, зелене мрље посиј, нек боја просто збори, нек слика купус-баште пред сваким оком гори. Врт нам изради бујан и речит, посади купус вечит.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ех... Је ли теби ово први рат?... Научићеш се, де!... Ја заговарам руковаоца, а мојим земљацима мигнем оком. Они већ знају... Стари су то војници. Него! У рату што ко увати!
Е, па... ви знате, има да се нађе. — Разумем! — повикаше углас. — Ту... код трећака... четвртака... Хја! — и мигну оком. — Кад падне мрак... Ајд сад! — па се окрете мени: — Време је.
Повремено засија сунчев одблесак са златнога крста у његовој руци... Већ су близу, и голим оком се виде. Разазнајемо мештане у колима и неколико војника без оружја...
Обријан и напудерисан, са накривљеном капом над једним оком, сав устрептао, јахао је потпоручник Александар као да иде на параду.
Густа помрчина притисла земљу, да се ни прст пред оком не види. Кроз шкрипу сељачких кола чујемо како пљушти киша, јесења киша, па нам хладне капљице силазе низ врат, као да
Она и послови! — и Александар мигну једним оком. — Е, свеца јој њенога! — командир махну главом и запали цигарету у пола ручка.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица Петровићева. — Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа. Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља: — Како сте?...
« — Остадоше њих двоје сами. Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде. И ја се склоних, братићу, од зла. Не знаш ти каква је ово сила у срезу ; и капетан
Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише. Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кадшто грчевито заиграју.
— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се. »Милица... откуд она ту ?... Па у мојој кући!... Он је доводи у кућу, весели се са њом... А-а-а !«...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У кошуљи босонога Преиграћу преко поља; Ако буе сиви соко, Рећи ћу му: Поглед’ с оком Пут истрка удно поља, Ту ћеш виђет’ сваког лова; Ако буде млад на коња, Рећи ћу му: Вод’ ме дома.
142. Штоно ми се Травник замаглио? Еј, да ли гори, да л’ га куга мори? Дјевојка га оком запалила, Еј, чарним оком кроз срчали пенџер. 143.
142. Штоно ми се Травник замаглио? Еј, да ли гори, да л’ га куга мори? Дјевојка га оком запалила, Еј, чарним оком кроз срчали пенџер. 143.
на путу шеће, Путем шеће, а плећима креће, Чини ми се, преварит’ ме неће; Три пута ме лане погледао, А прољетос оком намигнуо, А вечерас брком насмијао, А сјутра ће руком загрлити. 205. Љепа ти си, љепотице Ајко!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Очи твоје не би дизо криком. Заогрнут модрим олујним видиком умирао би мирно после сласти. Мутним би оком гледао по небу, како тама и ужас расту.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— да стоји! Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја одмах по јутрењу, и не сачекавши да се очитају часови, трчим на пијацу И прелазим од корита кориту, мерећи вичним оком који би од ових белотрбаца био понајподеснији за мог проту... Што ?... Млађи сам, па нек носим!... Чудна ми чуда!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком. Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У лето се посећује село у којем је рођен Дон Кихот, И једним оком, на плажи, чита се Мома Капор. А зима нам открива истину да је живот Одрицање, напрезање, скомрачење и напор.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ништа ме више сад не боде, Све гледам туђим, мртвим оком, И спавам, као тихе воде У миру тамном и дубоком... ИИИ И данас, да мени Господ рече: ''Ево, Ја ти сада дајем силу и
'' Сипи помрчина као ситна киша И засипа ствари пред немарним оком, И, док ноћ постаје мртвија и тиша, Све спава у миру тамном и дубоком... КОСОВСКИ ЦИКЛУС БОЖУР Како је лепа ова ноћ!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Бјежи Станко управ Бајазиту, да с њим једе маџарске носове. О гњијездо јуначке свободе, често ли те Бог нàглêдâ оком, много ли си муке пренијело, многе ли те чекају побједе! ДОЂОШЕ ПОГЛАВИЦЕ ТУРСКЕ, ОКОЛО СЕДАМ ОСАМ.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И никад више, никад не зажелим Лепоте што их пружа зорин зрак, Ни живот худи над Животом свелим, Кад је пред оком широк, вечан мрак. ИИ Искачу, авај!
МІЅЕРЕРЕ То беше у сну суморном, дубоком, Очајан пораз живота и нада, Пред мојим мртвим, заклопљеним оком Свет што се губи и јесен што влада Сетна и светла преко свега што је Живело негда.
Свеједно. Она иде, занесена, Лепа к’о младост љубави и наде, К’о сањив рефлекс пред склопљеним оком Венчане среће у девојке младе. Ја знам да срећу несазнању сања.
Ја гледам жудно, зачуђеним оком, Неслућен рефрен земаљске поеме; Ја мислим на њу, тамо где ’но вода Под хладним ледом монотоно либа.
Вера тражи жртве; и он јој се пред’о, Да испашта дане својих младих лêта; Он је сјајним оком у даљину глед’о Тражећи идеал свог интимног света; А небо је било замрачено, сиво.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Пејо! подај човјеку чашу вина, напио си му!“ рече тихо Ивана, сердарева жена. Пејо не чу, нити оком трену. Старица подухвати дланом лакат, па наслони своје мршаво, жутељаво лице на длан, а своје живе, црне очи, у њима
„Убио... али не знам ни да сам пушку натегао. Чини ми се да је то било, да се догодило прије но што би оком тренуо... Кад се освијестих, облак дима пливаше преда мном, а он лежаше пред мојим ногама...“ „А да како!
“ „А с којим, то?“ „Са сердаром Пејом!“ Ђакон добро одиже обрве, а намигну деснијем оком — као да схваћа на што онај гађа.
Јока се прислонила уз брата, загрлила му врат једном руком. Толико га жељна бјеше. Сердар одигнувши главу, праћаше оком кћер и невјесту, које отчепљаху један бардачић у нуглу.
“ запита он. „А ништа, нешто се шалимо с овијем чојком“, одговори сердар, који, иако се амо разговарао, једнако је оком пратио оба пријатеља. Он им је на лицу пратио трагове мисли, што измијењаху.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Кад нишани, — јер тада на једно око зажмури) 281 — Ко више види: човек с једним оком или човек са два ока? (Човек с једним оком, јер у онога другога види два ока, док човек с два ока види у њега једно)
(Човек с једним оком, јер у онога другога види два ока, док човек с два ока види у њега једно) 282 — Ко живи од ветра?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
виђе, препаде се и хоћаше натраг да бјежи, но га дочека некакав чоек вас у крваве хаљине обучен, крилат и с једнијем оком у глави, који завика: „Стан'! куда ћеш? натраг! јере си погинуо.
” Кад ли шта виде? ни људи ни никога другог, до једног дивљег чоека с једнијем оком наврх главе. Запитају га: „Хоћеш ли нас пустити у кућу?” Он им одговори да хоће.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Цмиља држи свећу и кишобран.) ИКОНИЈА: Не види се ни прст пред оком! АНЂЕЛКО: Ево! Погледај! ИКОНИЈА: Шта си то нашо? АНЂЕЛКО: Једну ногу! ИКОНИЈА: Анђелко, ништа не дирај!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
При свакој врсти и речи овога списанија сматраћу себе како пред всевидећим божјим оком; саму ћу истину љубити, о њој ћу се старати, њу ћу с Топлим и чистим срцем желити и тражити.
Сам ћу себи по мојеј савести, као пред всевидећим божјим оком, судија бити; нећу себи нимало праштати. А мој љубезни читатељ само нек’ чека док сву ову историју од краја до краја
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Здраву Марију, а камоли да прати пишице стрица кад дигод на коњу пође, а камоли да буде свуда скоком, куда редовници оком, кâ шта је, боме, ред најмлађем дијаку! Аја, брате!
— Једино ми је за мисâ какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће... А познајеш ли Теткина брата? Ди ли је то његово дите, тај нови дијак? Једва чекам да га видим...
Здрав уранија? Балеган, који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо: — Вазда бија ваљен Исус и Марија!... Ајде, брате, долика гвардијану.
Од никог вримена све је пошло суноврат. Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога отровало. Да бог сачува! Мени је дошло, да бижим! — Не лудуј, несритно дите!
прескочити трупачке најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из пушке гдје оком назрије. — Богами, брате, он је прави Срб! — рече један кнез ришћанин. Слава Бакоњино разнесе се надалеко.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ПУТ У РАВНИЦУ О дуго нам трепери пред оком Пут дуг и жут од јаре. Са стране: само трске и баре Са жабљим и гуштерским скоком.
Сива шкољко трга прастаре Сиене И ја ти ево стигох на руб, ломан, Да руком и оком: у време одевене Такнем мрачне цркве и торањ огроман.
Последњом снагом скривам да сам Постао, можда, најзад луда. Мотре ме здесна, мотре слева, Оком што чезне или сева И мисле да сам горд ил моћан.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тад је подигла главу и њене широко отворене очи среле су се с модрикастим оком неба, притиснутим на узан прозор изнад певнице.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
патке, само је Сима Нешић, мирољубиви терџуман кога нису оставили на миру, кроз одшкринути отвор на сандуку десним оком гледао у сунце које је стизало свој зенит.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ко с' осврне да погледи Бистрим оком и погледом На гробове оне светле, - Повеснице дугим редом, Мора чути како ј' живо, Кроз векове, кроз маглину, Дед
В. Петровић ЦЛX УСЕДЕЛИЦА Када те у црном, старинском оделу, С угашеним оком и прсима спалим, Видим на досадном како те поселу Подругљиво мотре, - ја те силно жалим!
тајни: Али, из свога гнезда док се вуку По плавом небу облачићи сјајни, „И докле шуште бајке тамних шума, Зар мутним оком младунац не лута По своду неизмерном, к ушћу друма, С блеском Питања у дну очног кута?
Попа, Васко - КОРА
дрвца чезну За крунама од сумпора Зеленци од пепела њиште Заустављени у пропњу Огромна рука Са жарким оком насред длана Вреба на видику У УЗДАХУ Друмовима из дубине душе Друмовима модрим Коров путује Друмови се губе Испод
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
реду је звезда Хермесова, која је синоћ зашла одмах иза Сунца, тако да је, засењену одблеском Сунца, не могосмо својим оком видети.
Питагора премери оком дужину те врпце, па рече: „Одрежите од једне гране право парче, дуго три палца!“ Ученици то учинише.
Када Питагора упре свој поглед према западу и онде опази облаке, баци га и према истоку и премери оком отстојање Сунца од хоризонта.
време шаље овамо да, тобож, вршим за њега разне набавке, а, у ствари, да се обазрем лево и десно, јер он прати будним оком све што се дешава у Грчкој. Зато живим сада овде и посматрам овај чудни гречески народ“.
“ Аристархос, који је говор Клејтомаха саслушао, а да није ни оком трепнуо, јави се сада за реч. „Ја сам“, рече он, „своме поштованом колеги и драгом пријатељу Клејтомаху од срца
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
красте Месечеве коре и мислио на то: како је овај верни сведок у облацима неисказано милији и заноснији гледан голим оком, кад осетих лаки шум нечијег хода, баш на оној страни одакле сам толико ноћи очекивао да се она чаробна сен појави.
“ И при том потајном прекору, намигну он левим оком на жену, и то тако некако интимно и благонаклоно, да она одавна није запамтила толику његову благонаклоност, од које
Не, драги рођаче. Моја рука дрхти, јер сам узбуђен и срећан, посматрајући голим оком, како неустрашимо наступа стрељачки строј наше пешадије, како непријатељ, поколебан одлучношћу наших људи, почиње да
А Икета узима оно писмо, жмирка и чита, а при крају сваки час прекида и оним оштрим својим оком погледа Мију као с чуђењем, те га Мија пита што га тако посматра.
И тако све без резултата до једнога дана кад је мркла ноћ била и кад се прст пред оком није видео. Таман се св. Петар стао љутити на самога Господа што га по најгорем времену шаље ради Срба који су, по
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
) Детињство — прегршт бесмртности! Смрт преза пред ведрим дјетињим оком, расплињује се од зрачења дјетиње душе. Дијете је заштићено од ње, заогрнуто у плаву хаљиницу бесмртности.
Прије него би почео свирати, дуго је намјештао виолину на кључној кости, истезао врат, трзао раменом, штрецао оком, шмрцао носом, узбацивао главом.
Па онда опет дизао виолину, и изнова истезао врат, трзао раменом, штрецао оком, шмрцао носом, узбацивао главом, опробавао подбратком. И тако више пута редом. Каткад небројено пута редом.
Један ће јефтинији, истурајући пред собом визиткарту своје провјерене неодољивости, узбацити главу и зналачким оком омјерати женске ноге.
И као год што ће, као чиновничић, гледати кривим оком послужника који се не показује довољно одушевљен оним куповањем сендвича, те ће га брисати с пописа за зимску помоћ
Како ће се даље развијати? Но десило се да је прије добио својих пет одијела на супротној страни. Сад критичким оком проматра адјустирунг пролазникâ и пун је примједаба на тоалету.
Он не зна да на тој међи капитулира све, да ту и властодржац који је не трепнувши оком потписивао туцете туђих смрти постаје го и разоружан човјек, усамљена људска јединка запахнута дахом ништавила.
Под оскудном одрином кокош је опрезно обилазила око мене извраћајући главу и проницљиво пиљила у мене округлим оком. Сатима сам знао буљити у окретање грнчарског колута и у нијеми рад руку мог случајног домаћина.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: — Хеј, мајковићу, зар је
Их, душу ли му, што плаче гора за 'ваким јунаком! А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу,
поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре. Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.
отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.
Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога
— Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира... Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.
— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. — А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово.
Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. у соби остадоше Ђурица и Станка.
Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
На уличном углу застали сте мало И мени се нагло окренули лако... Пред оком што на ме кроз поглед је пало К'о укопан стадох сав поражен тако.
Младост и све цвеће створи се пред оком. Ја осећам из њих како бол се вије: Замириса уздах из оног што није, Што остаје, труне, у сну у дубоком.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
је за мене у то доба била нешто посебно, изгледала је као да увек подсећа Србе у Банату, како их Срби из Србије мотре оком пуним нежне пажње. У доба мога детињства Идвор је припадао такозваној Војној граници Аустрије.
А ово искуство вредеће ти много више од туцета печених гусака; између осталог научиће те да у страном свету једним оком увек бдиш над оним што имаш, а другим оком гледаш на ствари које немаш.
туцета печених гусака; између осталог научиће те да у страном свету једним оком увек бдиш над оним што имаш, а другим оком гледаш на ствари које немаш.
Ћипико, Иво - Приповетке
Њу у грудима љуто жицну, као да јој је ко заринуо нож у срце. Часом се уздржи и упиљи поглед у чељад. Нико не трену оком. Тај подмукли мир увери је о несрећи. Горко зарида: —Перо, хранитељу, куда оде?
незадовољан и једак, док би она горе радије живјела но у граду, гдје је у непрестаној трзавици и под господаревим оком, па нема времена ни да се сабере, ни да даде маха пустиш мислима. Иде, а снатри о нечему нејасноме.
Ти хоћеш по закону; нека, ма ето, брзо ћеш ми бити жена! — и погледа је упорито својим разроким десним оком. Тај поглед учини јој се да је Марково лице изобличио грђе но игда, па, погледавши на море прама шкољу, рече више себи
Однекуда к њима бане Дангуба, уставио се код њих, гледа их десним оком, тапка ногама и подсмјехује се; глођући поцрњели камиш, мрмољи кроз зубе: — И то је трговина!
Па још ако дође брусач са колицима, онај што цио дан ради и пије, увијек црвен и мамуран, пратиће десним оком уре и уре коло у вртњи и оне искрице што се одбију свакога часа од оштрице испод бруса и живо врцају. . .
Дангуба заврти, једнако с набивеном капом над лијевим оком, лупне цијелом стопом, згрчи се и чека док се сви намире и један зовне.
И како се савија танка трстика, тако се у мору љуљушка његова изломљена сјенка. Он гледа у њу својим модрим, десним оком, и на њу се, и нехотице, благо подсмјехује.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
који као општеприхваћен – као део опште вере једнога доба – подједнако лебди пред песниковим и читаочевим духовним оком.
И заиста, овде нам се у чисто песничкој равни пружа прилика да готово голим оком посматрамо оно што Станислав Винавер двадесетих година није престајао да тврди: да се Дучићев александринац мора
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
”7 А дечак је, дакле мушко је, да би Нушкини еротизовани покрети били опажени баш мушким оком, да би дрхтаји женскога тела одјекивали у изазваним дрхтајима мушког тела.
Опажено, дакле, постоји заједно са оком које опажа; приповедач (Миле) и лик (Нушка) нераздвојиви су као делови исте целине, као лице и наличје.
Пошто стих подразумева голим оком видљива и проверљива ограничења, о песниковој приватној (не)писмености говори се са извесним устручавањем зато што се
Што год да је чинио, газда Младен се још од малих ногу налазио под будним бабиним оком; напослетку је њена воља постала његовом вољом.
Да ли и у којој мери ритмичка начела саучествују у склапању реченице, то се и непосредно, голим оком види кад се ранијим примерима из прозе придруже и с њима се упореде две реченице из тридесет осме строфе Стражилова:
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
тица; На потоку, прије зоре Умивају лица, Прије зоре, док је поток Пун звезданих зрака: Не шал’те се момци с оком Наших девојака! ИИИ Ах, како ми лежат’ годи На рудини испод горе, Са звездама ћеретати Што се злáте одозгоре.
Пустио бих све нек’ иде Својим путем, својим током Ја бих само тебе слушô, — Куд ти оком, ја бих скоком. Умáкô бих шећер у мед Да ти буде слатка храна; Пурпур, свила и кадива За тебе би била ткана.
Свака сила у твојој је властн, Тврда ј’ вера — ти нас хоћеш спасти.“ Тада Христос уста сред кораба, Благим оком гледа десно, лево; Обе руке над њиме рашири — Ветра неста, и норе се смири.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш? Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје
Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш? Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје
Краков, Станислав - КРИЛА
За њиме послати телеграм нашао га је у команди. Гледао је једним оком како војници старци туцају камен крај пута мирно као и раније. Носио је само црни завој на лицу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Доста је да им само неколико минути буде изложено теме или врат, да се голим оком гледа у њин одблес и преламање на води.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
По дивном Левчу, Куда је срндаћ некад весело Кроз густо лисје липа мирисних Са мудрим оком извор тражио, Сад човек онде, страхом присиљен, Прикрива нејач, обучавајућ Да гласа свога писком тананим Науче
Сјаје се токе, звече ножеви, На њима гори чоја црвена, Живим се оком не да гледати... Онда ће рећи момче некакво: „Данас се жени Ђукић војвода!...
На свету, ваљда, нема мудрости Која се с твојом може сравнити!... СУЛЕЈМАН: Чули сте све; Ја донде нећу оком тренути; У тихом миру тамне поноћи Измишљаћу му муке, болове, Од којих ће се подне грозити.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Моравском се долином повијао густ дим, као голема усталасана река, а сав предео преко наше границе, колико се оком може догледати, беше у диму и пламену.
— ја то не знам. Комаров прво погледа голим оком, после узе доглед и дуго је расматрао. Затим рече врло зачуђено И гласом као да сам себе пита: Ама шта је то?!
Већ су ту на буимирском вису, само по часа пред Алексинцем. Са алексиначких шанчева голим оком сасвим се лепо види како се Турци на буимирском вису журе, промичу, раде; виде се неки људи где нешто вуку — све ми се
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
вису, Куд не стижу живи; Нађох се тамо — За часак само; И за тај часак Прегледах тајне, Чудества многа, И видех оком Или душом само, Вишњега Бога. „Како дође амо?“ Запита ме Боже. А ја му рекох: Ти ми поможе!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Замало да ми куршум пробије руку. А-у!... Сад смо приковани за земљу, јер нас држе под оком. Нас тројица сабили смо се један уз другога и, чини ми се, ако мало јаче удахнем ваздух пробиће ми куршум леђа.
И они могу само ноћу да приђу. У зору се повлаче. Али ипак, ми их и дању држимо под оком... Одвешћу вас сад на још једну објавницу. Можемо. Мислио сам, доста ми је и ово што сам видео.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Баци ногу преко ноге, гледи на стране, Сад прекрсти, сад извија, сада устане, Хитрим оком нуди ко год да стане. Овоме се клања, на оног гледи, А с овим се љуби, с оним беседи, Дању-ноћу по шпацири куда не
Пред очима врата једном затвори, Докле тренеш оком, другом отвори, Зује врата, шарке шкрипе, пуцају браве, Овај горе, онај доле иду као мраве, Ил' фабрику нову гдигод
Ја ујутру зјело рано, провозгљанув оком, Скочи нога за ногоју из постељи скоком, Когда сњежне ја увидјех превисоке џаме, Силна бурја душе, сн'јег у очи
често замиче својим црним брком, А ножица за ногом поскакује трком; Перјанице све лете момком око главе, Момке оком стрељају лепотице плаве; Гледај како свирац дувајући црвени, У лепота цвеће на груди се зелени; Глед[ај како] с играча
Амо саде твоје очи ти на ме окрени, И на љубве загонетку оком одгонени! О, љубови слатка! О, кћери небесна! Ти си наше среће богиња чудесна.
руке Творца благога пренула, Да мати, љуба земљи будеш, Природо драга, с тим дичним руном; О, могу л’ тебе оком погледати Не дивећ с’ твоме чудесном саставу; Може л’ што год лепше, може л’ Стројније бити од тебе што год?
У водени понедељник Дошли су јој поливачи, С њима Момче голобрадо, С црним оком, црњом косом И руменим образима, Руменијим усницама, Танког стаса поноситог, У везеној стајачици.
Спусти очи Цвет-девојче К белој руци на колена, За оком се момче дало, Десном својом десну њену Са крила јој подигнуло, Леву своју на крст мет’ло, На крст гроба миле
Човек је ту да трпи, и мање трпи ко трпи: Пола теготе под власт човека подложи Бог. Ако т’ ружу не даду мирисат, оком уживај; Ако говорит не смеш, мисли што с’ мислити сме.
С плавом она косом отрчи брзо к’о вила И за тили је час око изгуби за жбун. С црним оком она потрчи, па се окрене. О, не вараш се, срце, ако с’ и вара око!
Сице всјуду все что живјет Љуби, љубовију дишет, И что љубит, то његујет, Что његујет, то цјелујет, Њежним оком намигујет, Љубовију блаженствујет. В средје твареј неишчислених Љубве сластију тољ блажених!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Мудрост не зна — промисао ћути... Једно видиш оком срца свога, На темену бедне садашњости, Сињи терет ропства и прогонства. Видиш Босну!... Пак и опет...
презрели И уз оца ми по густој магли Чудних санова грозне појаве Студеним гвожђем, чврстом десницом Пред будним оком у прах рушили... ПРВИ СЕРДАР: Давно је било то. ДРУГИ СЕРДАР: Давно! ТРЕЋИ СЕРДАР: И сад се сећам — али једвице.
) Ал’ ко је оно? Радош?... Злочинства мога сведок столетни, На позив чека оштрог судије Да тамним оком, бледим образом Убицу тужи деце несрећне — Да сухим прстом тужно пружајућ Осветитеља пошље анђела По грешан измет
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
судбом гоњен, Као челична рука стиснута, Кô с неба грумен звезда сроњен, Мој народ дахће, дршће, стреми И дивљим оком бесно лута. Неми. Слуктању предан Он чека гневно удар један, да плане... И плану, прасну.
XВИ Памтим зимско јутро, кад си сузним оком Гледала у моје очи што те воле; Хтела си да видиш у дну душе, доле, Да ли спава љубав или вешта глума. ...
Кад љубомора мојим оком плане, Презриво грешне покајнике гледам. О, ситио сам утробу без мере, Лаком на срећу био сам и бивам И о лепоти
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Хумором се растерећује сцена. Хајдук "лијевијем оком прогледује,/ деснијем се брком насмијава", девојка га покрива марамицом и убеђује родитеље да га баце у море.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
пасти... или вечно Зла и подлост презирати Ледним оком горског лава... Ја сам стена, ал’ крвава!... 1860. ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!... Ћутите, ћут’те!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и да рекне: »Ја те гледам једним оком и нагледах те се, а ти мене са оба не можеш« (іб., 3, 123). »У Темнићу уочи свадбе млада исплете венац од б.
венац и да каже: »Ја те гледам једним оком, и нагледах те се, а ти мене са оба не можеш« (ТРЂ, ННЖ, 3, 123); том приликом млада такође говори: »Један бор, два
Ћипико, Иво - Пауци
Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком и говорио да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи.
Напокон се усмјели: — А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе” га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: — Лако је за њ!... Да би онако за очеву вам душу!... Настаде тајац.
Младић устрне и предљиво стаде да се брани: — Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило! — Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ' се дочека га лугар Крње.
А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. — А што би ми хтјела рећи?
— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком. Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.
— Како ће да схвати? Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор. — А што ћу му ја? Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника! — Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије.
— Ја те разумијем. Питаш што је урадио за опће добро?Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике , пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више?
Ма видићемо. Из цркве махом иду у школу. Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене. Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета.
“ Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада ... У ноћи тога дана није оком тренуо. На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ваља гледати, него се устезао и снебивао, смеран као младица прво вече, миловао је кришом из даљине својим питомим оком, занет, занет и занет.
Тек кад се тама згуснула око зидина и кад је студена помрчина прекрила и снежну белину да се чак ни прст пред оком није могао видети, људи су ушли унутра, у велику задимљену просторију осветљену ватром са огњишта.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1882. ЈЕДНА НОЋ На трошној клупи, близу старог зида, Где бурјан расте; и предео пуст Пред мутним оком губи се из вида, Сањиви бршљан никао је густ. Било је вече.
б. Ето ту је песник са дугачком косом, С избијеним оком и руменим носом. Имање и морал шћердао је давио. Ал' је барем име заслужио славно.
Очаран, без једног гласа, Он чисто гуташе оком облине њенога стаса. Клисарка упази ово, јер на то не беше слепа, Па ни пет ни девет, лепо, но кмета ненадно шчепа И
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То откривање је узбудљиво као игра лепе Саломе. Кад са ње падне последњи вео, онда ћемо, обухватајући духовним оком целу васиону поћи у бескрајне даљине. То је мој програм за наше путовање. Ја већ сада чиним потребне припреме.
удаљене, да се ни њихово властито кретање, ни оно привидно које следује услед обилажења Земље око Сунца, не може оком запазити. Планете су, у главном, врло јасне звезде, које сјаје на небу мирном светлошћу, а различите су боје.
— „Шта рекоше? Да то падање ништа не доказује, да је тачно оно што пише у Аристотелу, а не ово што су својим оком видели.“ Сви ударише у смех сем оне двојице Кремонинијевих ученика.
деловима: јер, одабере, ли се тамо смањење при којем су саме планете још довољно велике да се могу разабрати Слободним оком и опипати руком, онда су, и у такој смањеној мери, њихова међусобна отстојања толико велика да такав модел не би могао
Сва остала небеска тела, која видимо, било слободним оком, било најсавршенијим инструментима, сјајна су, ужарена! Није, дакле наше жарко Сунце оно што одликује ону породицу -
Како је дивна наша Земља! Већ слободним оком разабиремо њена мора и континенте. Њена оса нагнута је тако према нама да видимо њен јужни пол.
Онај нежни облак онде, који се раширио по небу, то је она маглина која се види са Земље, слободним оком, у јату Ориона.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
с Богом о Мати!...“ Твога живота (ако л' се збије) Свијећа да се угаси прије, Тужнијем срцем, плачевним оком, Уздахом честим, ћутном дубоком, Слатко ћу тебе ја спомињати, Вапећ' те Мати, – вапећ те Мати.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А што не запали кандило, кад си већ тако милостив, еј, чича Никола! — Гробар жмицну оком, као у механи крај полића. — Ајде ти, женска главо! Зејтина би! Зејтин је за пржење сомова! — Сви се смеју.
скине шешир и добро му чини ваздух и свежина по челу и темену, и главобоља прође, и наставља се читање и живот једним оком. Приметише прво ђаци: да „господин Каленић жмури и чита”.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
сазвежђа Види свој процветали штап И своју срећно оплођену земљу У зајапуреним пупољцима Два ока затвара Трећим оком у камену гледа (1958—1971) КОСОВО ПОЉЕ КОСОВО ПОЉЕ Поље као свако Длан и по зеленила Млад месец коси Пшеницу
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Али је ту таква гужва и таква збрка разнородних и свакојаких количина да је човеку лакше оком сагледати цео планетни систем у васиони но мозгом схватити све те количине у математици.
сам тога мога пријатеља, математичара, питао како је то могуће да математика не признаје оно што се тако јасно може и оком видети и руком опипати, он ми је одговорио: — Математика не верује чулима!
ТАМНИЦА Међу првима у моме новоме друштву пришао ми је један вашарски кесарош, мигнуо оком на мене, као да би хтео рећи: „Познајемо се са аранђеловачког вашара!“ и пружио ми пријатељски руку.
О, колико новина, колико занимљивости и колико истине која се голим оком не опажа! Ја сам све те слике познавао док сам и сам био на тој стази, али одавде, увеличаване стаклетом, оне сасвим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Силазили смо са неке висине, по речноме кориту, обавијени тмином облака и засипани јесењом кишом. Ни прст се пред оком није видео. Газили смо воду, саплитали се о камење. Били смо прокисли до коже. С нама је гамизала и пешадија.
Не рекосмо ништа... Када се одмакосмо, почесмо да протестујемо што нам се не верује. Али како смо били под његовим оком, то ипак наредим да возари изведу коње.
Кажу, пушке су готово неупотребљиве, од силне употребе. Сва су поља око Пећи притиснута војском. Докле се оком види. Димови од многобројних ватри се мешају са измаглицом дана и као тешка магла притискују земљу.
Баш се тада појави иза провизорнога келнераја једна плавуша. По моме укусу. Насмејах се на њу, и креснух јој оком. Неко је позва, чини ми се, пре мене, она хтеде да ме мимоиђе, и у пролазу ме чупну за косу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Пољуби и тад ми руке и моје стопало, И тешко се мрштио над својим оком, јер је плакало, И сто пута поче ону мисао да говори, Којој бејаху онда толика бивства извори; На сваку реч коју би
умара, Отети траг лађе од носача памучних стокова, Ни прећи охолост страшну застава и пожара, Ни пливати под грозним оком понтонских мостова.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, сунцокрети нису ни желели да се склањају. Под врелим оком свога цара расли су и јачали, верно следећи сунчев ход сви, сем једног недавно рођеног малишана.
Кроз саму срчику Цвета прође језа: сам! Сам сред пустиње. Сам под окрутним оком сунца! Сам! У мирису Цвета осети се страх од смрти, али понос у њему био је јачи од страха.
Ветар му је њихао празне рукаве: био је опет Страшило! Али, кад Старац приђе ближе — Страшило мигну оком и рече: — И сам видиш: морао сам да се вратим. Ко би ти чувао бостан? — А она? — Старац једва помаче усне.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КОШТАНА (пева): Стојанке, бела врањанке! Кад те је мајка родила, На шта је оком гледала: Да ли на сунце сјајано? Или јабланче танано? Бре гиди, џанум, Стојанке, Стојанке, бела врањанке!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вук Анђелић је — како га песма приказује — „мрка брка, а крвава ока; куд погледа оком расијече — као муња из мутна облака“.
Кад га биђе Страхинићу бане, те му селам турски називаше, пијан дервиш оком разгледаше, па му мучну ријеч проговара: „Да си здраво, дели-Страхин-бане од малене Бањске крај Косова!
За јад јој се очи откинуше, те погледну низ Голеч планину, виђе оком коња и јунака. Како виђе и оком разгледа, Турчина је дланом ошинула, ошину га по десном образу, ошину га, па му
За јад јој се очи откинуше, те погледну низ Голеч планину, виђе оком коња и јунака. Како виђе и оком разгледа, Турчина је дланом ошинула, ошину га по десном образу, ошину га, па му проговара: „Господаре, силан
Плану Турчин како огањ живи, плану Турчин и оком погледну, па се Турчин гротом насмијао: „Душо моја, Страхинова љубо, чудно ли те Влашче препануло!
Но да можеш оком погледати, ти се, душо, немој препанути кад потегнем моју бритку сабљу, те ошинем цар'ва делибашу, нека другог већ не
“ Гди је Маџар оком погледао, ту Кајица стрелом ударио. Зла Кајици срећа приступила, те не гледа стреле у Маџара, већ он гледа нишан за
Како ће те преболети баба? На Бељацу оставити сама, да ми чуваш без промене стражу?“ Па погледа оком на војводе, а војводе један на другога, па се добри доитише коња, бојна копља земљи положише, за бритке се сабља
а Жабљака и без књиге зовну, и Жабљака и око Жабљака. Ја да можеш оком погледати и ушима јеку послушати кад се ситне књиге растурише од тог мора до зелена Лима, те пођоше српске поглавице и
Кад је згледа Мали Радојица, лијевијем оком погледује, деснијем се брком насмијава; а кад вид’ла Хајкуна ђевојка, она сними свилена јаглука, њиме покри Рада по
“ Кумрија му на то одговара: „То је био страшан туцак јунак: мрка брка, а крвава ока, куд погледа — оком расијече, као муња из мутна облака; па он мени јесте говорио: „Удијели, госпо бановице, а за здравље твојијех
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Пис, мацане-кобацане! Мачак се поизмаче још даље, заклони се за једно дрво и нашкиљи отуд само једним оком на бившег војника. — Ехеј, шта си то сакривао у шуми? Николетина се скамени у мјесту и проблиједи.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А рад тога називао га је свети Јероним својим оком, — »моје гледање«. И њега свети Антоније често га је посећивао рад његове слепоте скрбнога.
Јоште смех и подсмех савише, куњање, дремеж, обзирање, подзирање, намигивање, а кога врага нејма? Како да ту Бог оком својим милостивним погледе? Пре од себе протера!
»Посетио си земљу и напојио си је!« — Јест то право, где су опаки људи зли, нагледа Бог ону земљу, ама преким оком и чемером је залије и напоји, сваком рђом је и чађом сатре, за црно огледало да буде и берићет — хавријеже;
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.