Употреба речи окомито у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

ивицом, гдје се плочани перваз одржао, али то је камивао, који, што се већма пење то опаснији постаје, јер на мјестима окомито под њим зјају стравичне урвине, те да се коме незгодно нога оклизне, сурвао би се доље и пао на дно раздробљен!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

капке, жар у камину тамнела, (све је, дакле, било усаглашено) Рига је, док је скидао чизме, осетио како свуд око њега, окомито, стоји тишина. Ослушкивао је, пролазили су векови, лева нога му је још била у чизми, није вредело: тајац је био потпун.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А усред дворишта кочиле су се двије од кише поцрњеле окомито усађене греде с трећом попречно причвршћеном, за испрашивање ћилима, сличне вјешалима.

Ћипико, Иво - Пауци

Упаде му у очи мали шешир, мал' не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к'о да је спућен. — Што ме гледаш?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

У пећиницама избушеним у стени чисте сиге што се окомито спушта, као људском руком засечена, над питому увалу звану Мрки до, где пребивају апиште, ситна, погана створења, која

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Оно се скоро окомито обарало наниже, право некуд према невидљивом извору потока Леденице. Баш доље под њима, у сјенци стијешњене долине,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности