Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Непомично, то небо је стајало, заувек, над водама, над равницама, над сјајем дана; стајало је над градом што је, на окомитој узвисини, постојан у белини, пребивао под вековима.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
главу пролазе ове детињарије, светла небеска лагано утрњују, кржљаво растиње што се упиње да опстане у пукотинама на окомитој литици постаје све црње: Зато се слабашна светла у кућама на падинама преко Вратимљског поља јасније виде.
Легао је потрбушке у густој чести на окуци Белог потока и пажљиво мотри према окомитој литици. Онда ћу и сам то исто учинити.