Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Попа ми поздрави... и... пазите... — Не брини... Збогом! — Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. Окорамише дуге шаре, па се кренуше. Заврзан је поигравао... — Станко! — рече он.
Јоване, Јовице! Отидите те нађите које јагње... У млађега поговора нема. Окорамише шаре па одоше. — Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. — Какву?