Употреба речи окорео у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

корачаше мирно, с погнутом главом — човек би по самоме томе ходу, по тој погнутој глави, судио да је то заиста неки окорео зликовац.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А човеку је то дато; зато ако је колико ко у злу отврднуо и окорео, опет га зло мучи и растрза. Дакле, не мора ли луд бити ко мисли да му је ово чувствованије залуду дато?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

трудом ваља тако да осуши тело своје да му се (како вели свети Јефрем) трбу[х] за леђа прилепи; и тако сув и окорео јошт не ваља да се у себе поузда нити да изиђе пред женске очи, које су пуне магнета и кадре су најсувјем телу жи|вот

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

СВЕТЛАНА Хтео бих не само да се сетим, него и да осетим. А не знам да ли могу, јер сам отупео, пресушио, окорео. Излизао сам се сувише за танка осећања.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности