Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Како знаш, радости моја, кад ти с нама ниси досад ни говорила? Ја бих пре умрла него што бих дала да ти неко рекне окорне речи! Опет обе јецају и загрле се. — А ђеда? — Ђеда је, душо, стар и добар.