Сремац, Стеван - ПРОЗА
Говори! — грмео је отац. — Нисам се тук’о! — Јеси! — Нисам! — Шта велиш, ниси?! — викну и извуче из мрака свеж, окресан прут! — Нећеш да кажеш? — ’Оћу... казаћу... Казаћу одмах!