Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
све красоте које биће има и ум творца сјајни, беспредјелни које види у царство свјетлости под том круном бјеху окруњене, на том лицу бјеху изражене у сјајности светог совршенства.
љубави; тад ће моја отеческа душа радо притећ к слаткоме покоју и бесмртном гледат довољношћу срећом своје твари окруњене.“ „Ах, свеопшти оче благодушни!