Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ти си искра за небо створена, бесмертнијем Богом помазана. Шта те к људској вуче колијевци, ђе кукање и плач окруњено, ђе вјенчана глупост са тирјанством, ђе се само рад несреће људске боготвори Цезар с Александром, ђе прелести
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ево, браћо, могу свима вама да кажем. Сви су се они помало ратнога стањца ужелели. Нема, вели, нигде онако окруњено, и док на меницу и на порезу не заборавиш и ситне бриге не забаталиш.