Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Последњи пут је виђен како савија окуку изнад тријумфалне капије Принца Еугена Савојског и замиче према Ади Хуји. Кад у априлу грми, народ из тог краја и
Баш као сва важна збивања, и она обилази град као кугу, савијајући оштру окуку око старог властелинског летњиковца, у чијем запуштеном рибњаку труну делови слупаних аутомобила.
слика која не траје више од неколико секунди — део споредног пута, ништа — наравно, под условом да срећно савладају окуку и стигну тамо где су наумили. За старце, опет, то је једино место у њиховом крају где се нешто догађа.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сетих се деда Гаврилових гвожђурија и тако окачим на своју црну џемперишку неку звезду са два мача. Ма нисам савила окуку ни иза ћошка своје улице, а већ ме је зауставио један веома стари госн Кречко Лапонац, са штапом.
У тихим летњим вечерима пролазе блудећи као да су се богзна куда упутиле, а шта? У најбољем случају савиће окуку кроз Скадарлију, мазнути лепињу са гулашем, па натраг — у бункер на ћорење!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ишли смо лагано узбрдо, серпентинама. Наиђосмо на једну окуку чија је спољна страна била ограђена палисадом од грања. — Изложено место — рече командир.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
а он сад почô озбиља. Да будале, Боже мој!... Гони, Мићане! Поћерасмо колико игда могосмо. Ми на вр' гаја, а он на окуку; он на вр' гаја, а ми у луке; он у луке, а ми под Брадарину кућу. — Ето калуђера! Сакри, дијете, ту ракију!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Овде сам телом, тамо у оној поворци која замиче за окуку — душом. Вучем за собом своју бангаву ногу, никад ми није била тежа. Димитрије Нико од нас није очекивао такав исход.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
убијте.“ — Понесите га! — довикнух, па га и ја дохватих за једну руку. Носимо га као врећу, док не за ђосмо за окуку, те га онда спустисмо. Умирао је. Мене нешто у грлу стеже. Наиђоше неки пешаци. — Хајдете, браћо, да га понесемо.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Видећи наоружане људе, дјечаци се притајише иза једног трна, па чим ови зађоше за окуку, они јурнуше пријеким путем према Николиној кући. — Ниџо, ево неких људи с пушкама, гоне пред собом Дмитра и Васу.
— Ихај, чим их угледамо, ми ћемо стрчати у село и дићи узбуну, а док они стигну уз ону велику окуку, свак ће се већ склонити — повика Стриц. — Ја их само одозго избројим и дојурим: „Ево их четворица!