Јакшић, Ђура - ПРОЗА
За софром је такође ћутао, једва је окусио два-три залогаја, а ни с ким није проговорио, само је пио... Његова ташта и жена страшљиво су га гледале, а сирота
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!... Ходи, вечерај, рано! — Море, мани вечеру!... Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!... Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. — Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно.
Теодосије - ЖИТИЈА
од онога што се сада у нас налази не желим, само када би се могла наћи свежа, сада уловљена риба, од не бих, мислим, окусио. А ученици припадоше господару лађе и мољаху, не би ли којом вештином могуће било испунити прошење светога.
Када је свети окусио од Богом послане му рибе, чуђаше се неисказаној сладости њеној, а то исто рекоше и ученици и господар лађе, и сви који
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Нема ниједног забрањеног плода имагинације што га Змај као дечји песник није окусио. Иако наведени стихови нису најкарактеристичнији ни најпознатији, треба нагласити да је и њих написао онај благородни,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно. Не зна још каква је, није је још окусио, али слути да није ништа добро, а зна извесно да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ту је било чанака од понуда што су му доношене, а које је он био или само окусио или погледао па оставио. На преградама од прозора и рафовима било је пуно стаклића, чаша, лекова, ракије, устајалих
— Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран плач. — Узми, окуси нешто. Још откад ниси ништа окусио, а овамо тобоже хоћеш да оздравиш, да се излечиш?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Кад би ми могле што помоћи! Јер чуј, Алекса, моју невољу: нисам ти од два дана окусио! АЛЕКСА: Лепо! Бар можеш и ти какву моду завести, и то Најјевтинију моду. МИТА: Ја нисам моде љубитељ. АЛЕКСА: Шта?
МИТА: Да, да се претрпи! Ласно је теби кад си се нагрувао упреко и уздуж. АЛЕКСА: Нисам ни окусио, веруј ми, па опет трпим; трпи и ти мало. МИТА: Како ћу кад сам малаксао, те једва стојим?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се. — Да се женим?... Хо, младићу, ја сам то све преживео... Скућио, окусио домаће среће, раскућио... Као на електрици !... — Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ
То је значило, да ће ићи најмање два часа... У саму ноћ вратио се. Дошао је на вечеру, али није готово ништа окусио. Пио је вина и отишао у свој стан. Успут је узео дувана...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Пејо и његови збиља чекаху у авлији. Јело бјеше већ на трпези, под бријестом. Заложише у брзо. Адолф толико што је окусио. Јанко није ни дохватио, но се шалио и смијао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Мени старац рече: — Ево има три године дана Како нисам окусио млека. Ја одох крави, Да ми храна млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца
Мени брав рече: — Ево има три године дана Како нисам окусио жира. Ја одох ’расту, Да ми ’раст жира да, Да ја жира браву дам, Да ми брав сала да, Да ја сала мачки дам, Да ми
Мени ’раст рече: — Ево има три године дана Како нисам окусио кише. Ја одох облаку, Да ми облак кише да. Мени облак кише даде, Ја кише ’расту дадох, ’Раст мени жира даде, Ја
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
беше дугачке, сѣчећи, пеняюћи се, псоваюћи викаюћи, ј преметаюћи, дрктаюћимь гласомъ, децама, променуо, безь да є што окусио, за увеличати, и т. д.), и ријечи којијех у нашему народном језику нема (као н. п.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Како сам тај пост провео, мучно ће ко веровати. По три дни другда ништа не би[х] окусио, пак би[х] се гди на таван сакрио и све би[х] метанисао, челом у земљу ударајући, док би ми се завртио мозак; једва
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Пред том питом, коју је први пут окусио код браће у манастиру у Хормову, могле су се, тврдио је Доситеј, сакрити и талијанске паштете и инглиске пудинге.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кренем тим путем, али се заустављам код пекаре. Она је привукла мој поглед, јер ево већ неколико година како нисам окусио белога пецива, а овде је оно изложено у прозору.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде ?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
онда цар заповједи кувару да и он каже што бог даље чини, а кувар му одговори: — Честити царе, ја данас нијесам ништа окусио, и није право да гладујем на дивану твоме, него се молим да се мени и овоме другу моме донесе једна здјела млијека, и
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Зажелио сам се ракије. Богдана. Нијесам је до вечерас окусио откако сам из куће оно изишао. Нијесам могао да се наканим: било ме стид... — Па сад, несрећниче? — Сад није...
Иначе он би кадгод дошао к њима као што раде други Арнаути и окусио њихову хлеб и со. Напротив: никад га нико није видео за српском совром, осим што би у три године једном свратио код
Ћипико, Иво - Пауци
Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом. Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача,
Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А један наш велики трагичар, који је догурао био до виших разреда гимназије те окусио и вишу математику, ено га још и данданас води једну трагичну борбу са непознатим и уображеним количинама.
Док га нисам окусио, ја сам о пољупцу мислио да је то само једна нешто слађа бонбона, али чим сам наслонио усне на усне, ја сам из основе
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зашто? Зато што је таква његова воња, зато што су људи нешто скривили, зато што је њихов праотац Адам окусио од некаквог забрањеног плода. Тако су попови тумачили злочиначку воњу измишљеног бога, тако ју је схватао и сам народ.