Црњански, Милош - Сеобе 2
Није сиромах Павле дите! Па да не зна шта ради! Он је добио апшит од Енгелсхофена и не може то проминит, ни царевина, оли тај Гарсули. Триба Павлу неко, место покојне Катинке, ето то је! Павле је сам на свиту! То је зло, ето то је!
Овако, треба да, као Цигани под чергом, крену у Росију. „Дите, улепшава жену, оли ружња жену!“ говорила је Варвара, окренута мужу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Нолит, Београд 1970, с. 223— 224. ⁵³ Врчевић, В., „Разна чваровања оли ти сутке“, у: Вукова грађа, с. 26. ⁵⁴ Тановић, С.
193. ²² Радуловић, И., „Народна веровања у Зети“, ГЕМ, 11, 1936, с. 59. ²³ Врчевић, В., „Разна чваровања оли ти сутке“, у: Вукова грађа, СЕЗ, Л, СКА, Београд 1935, с.
Ђ., исто, с. 192; Грбић, С. М., исто, с. 103; Петровић, П. Ж., исто, с. 323. ⁷⁰ Врчевић, В., „Разна чваровања оли ти сутке“, Вукова грађа, с. 29; уп. такође Милићевић, М. Ђ., исто, с. 192. ⁷¹ Кнежевић, М., исто, с. 80.
, „Веровања и празноверице у Метохији“, Расковник, 49, јесен 1987, с. 67; Врчевић, В., „Разна чваровања оли ти сутке“, СЕЗ, Л, с. 36; Баларин, Н., исто, с. 386. ⁷⁷ Радуновић, М., исто, с. 67; Баларин, Н., исто, с. 386.
281. ¹⁹ Чајкановић, В., исто, с. 26. ²⁰ Тешић, М., исто, с. 281; Врчевић, В., „Разна чваровања оли ти сутке“, СЕЗ, Л, 1934, с. 34. ¹ Љубиша, С. М., Причања Вука Дојчевића, Обод, Цетиње 1974, с. 47. ² Тановић, С.
Врчевић, В., Низ српских приповиједака, Браћа Јовановић, Панчево 1881. Врчевић, В., „Разна чваровања оли ти сутке“, Вукова грађа, СЕЗ, Л, СКА, Београд 1934. Врчевић, В.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али је он изабрао! Је ли да си? Баба, која чучаше поред лонаца, исправи се и запита: — Оли се женит’, Драгићу? Кажи томе човјеку!
Кнез пружи чибук Кићу, а Јанку рече: — Ја мним да и ти пушиш? Оли да ти донесу један чибук? — Хвала, имам — рече Јанко, па извади из шпага своју лулицу и напуни је својим дуваном.
Зачу се више гласова: — Ускок!... Јанко!... Ускок! Кнез га ухвати за рамена и рече: — Да и ти поиграш. Оли, вјере ти, по црногорски да поскочиш? — Хоћу — рече он и стаде пред овитак, малко снебивајући се.
сасвијем налик на каквог чешког клапчића, стаде на вратима и рече: — Ево сам добро наложио, господине Јанко. Оли да ти донесем чашу вина? Јанко се насмија и рече му: — Донеси метлу и крпу какву.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кажи брату ако си девојка И људска те одојила дојка, Кажи брату, ол' девојка била, Оли чарне ове горе вила, Јера чуда, веруј ми, такога Још не видех за живота свога, Па оли си из горице вила, Ол' те
брату, ол' девојка била, Оли чарне ове горе вила, Јера чуда, веруј ми, такога Још не видех за живота свога, Па оли си из горице вила, Ол' те барем вила одојила.
Ма је Гојку кам на срце пао. Ох ето их — Гојко ослушкује, Спрема ватру, друсто разређује, Па оли је задобити тако, Оли тако ол' тужан никако, Гњевно јунак зуб'ма зашкрипио: „А мој побре, баш си ме убио.
Ох ето их — Гојко ослушкује, Спрема ватру, друсто разређује, Па оли је задобити тако, Оли тако ол' тужан никако, Гњевно јунак зуб'ма зашкрипио: „А мој побре, баш си ме убио.
бити И лако њему крило саломити, И пустити га одити по дољи, У жудења преголемој бољи, — Ол' пусти га да лети, оли га утуци, У твојој тако не држи га руци.
Ал' када је веће туна, Дај да окушамо, Да видимо куд ће пући, Тамо оли амо. Тад одврати своје лице бело, Ману руком да с' уклоним отле, Ал' се мени све умље занело И ја оста ко
Гониш таму, гониш нојцу, Идеш ли јој у помоћцу? Да ли њојзи сунце носиш, Оли ћеш је да покосиш? Зора зори сјајна лица, Ма не гла је несретница.
Ох да можеш, мати, мати, У срце ми погледати, Да виш пакô што ту гори!“ Глену горе коме збори, Ил' је дремâ, оли дрема, Ал ма како, сад је нема.
Кажи брату, ако си девојка И љуцка те одојила дојка; Кажи брату, ол' девојка била, Оли чарне ове горе вила. Јера чудо, веруј мене, тако, Селе моја, не виде дојако, Па оли си из горице вила, Ол' те
Јера чудо, веруј мене, тако, Селе моја, не виде дојако, Па оли си из горице вила, Ол' те барем вила одојила.“ Тако пита девојку Милета, А јунаку одговара Цвета — Цвета, побре,
Ој Србијо, да л' је видиш сјајну, Како амо поносито шеће? Та доба је, пуштај жељу тајну! Ол' ће сада, оли никад неће! Устај, устај, бритким мачем плани, Преко Дрине сестрице задани! А ти, Босно, што с' не крећеш туде?
Ох мој Боже, косовска покоља, Де помози коме ти је воља! Ол' Турчину оли, Силан, Вељку, А ја идем онамо Недељку. Ох Недељко чини Турком муку, Већ погуби ...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Мањи поток у виши увире, код увора своје име губи, а на бријег морски обојица. Оли челе хватат у капицу да уљаник у гори заметнеш? Нико меда отле јести неће. — Гониш камен бадава уз гору.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Владика се од срца насмија тијем ђаконовим „уманитељним“. па ће њему: „Остало, без батака, савладаћеш ти, оли?“ „Зашто не, Господару, ако баш тако бити мора!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану Богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше.
ко ме зове?“ Онда Христос рече: „Помага ти Бог!“ „Добра ти срећа,“ одговори Игњатије, а Христос опет рече: „Оли ми дати мало воде да пијем?“ „Оћу, чоче, а за што не“ одговори Игњатије, „него дођи овамо.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ — Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? — пита Срдар. — Оли сам ја полудија, оли није чисто с намикаре! Думе брзо додаде њешто талијански. „Ајде, дите!
“ — Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? — пита Срдар. — Оли сам ја полудија, оли није чисто с намикаре! Думе брзо додаде њешто талијански. „Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше.
Ћипико, Иво - Пауци
А ча ће мени остат'? Муж ми немоћа јема годину дан'... Ух! Ча је ово дошло? — Не бишете се дужит'! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. — Дали сте... — Па? — Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. — Ча би и ти?!
— Не знају они за то! Оли платиће, оли у пржун, не бој се... А сада, ај ћа! Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу. Иво гледа за њом; бјеше
— Не знају они за то! Оли платиће, оли у пржун, не бој се... А сада, ај ћа! Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу. Иво гледа за њом; бјеше покрила главу
Ма како је то? Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни 'тија обранит'!... Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.
Ма како је то? Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни 'тија обранит'!... Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.
под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!” Пред његовим очима ређају се све црње слике.
сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!” Пред његовим очима ређају се све црње слике.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
њима златоутва шкрипа, међу њима окићена куна, — то је твоја вјереница љуба: колико је б’јела и румена, када лије воду оли вино, види јој се проз грло бијело; па ни на њу, момче, гледат нећеш, него љубиш призренске ђевојке, неку на част,