Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
нагрну, Ја га згледа, па од стрâ претрну, Није шала, мој премили друже, Така чељад, а тако оруже: Овај носи са Олимпа камен, Онај, брате, с Еликона пламен, Онај оду од тријест пречага, Још и друга беше чуда страга, Ал' предњачи
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ноћу и дању, из тесне собе, одашиље громове На Романију, на Козару, на Ртањ и на Комове; Ко Зевс с Олимпа, ил Прометеј с кавкаске стене Шаље, у све кутке земље, правописне билтене, Опомињући народ (који купује сир и поврће
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Почео сам своје путешествије у шумовитој долини која се зове Темпе и кроз коју бујни Пенејос тече између Осе и Олимпа ка Јегејском Мору.
Та и сами бесмртни богови скрену по који пут мало у страну, па зато и гледају са свог Олимпа увиђавно на смртне људе и затварају, кад затреба, по једно око.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
По његовом схватању оно прво стреми у небеса, на сам врх сунчаног Олимпа, а ово друго све то дубље и дубље тоне кроз отворе угљених и жељезних рудника, у мрачне дубине црне земље земаљског
два више позната имена у свету физичких наука, него што су Кастор и Полукс били познати онда када је Зевс, силазећи са Олимпа, тражио себи другове међу смртним људима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тим јој ти, мене, Народа Геније, Навек учини: мудрост нам долази С Олимпа. Дај казуј под перо Правила полезна; пут ко срећи Отвори. Чујте! „Народ ће с’ родит из Вас серпски.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Преда мном пространство пукло... Сведоци векова славни. Са дна се подижу морског Олимпа висови тавни. Миртове шумице тамо свештене обале крију, И сањалачки шумно таласи подножја бију.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То што сам видео, био је врхунац Олимпа, стан богова. Моје лепо путовање тек је довршено, а ја помишљам већ на ново путовање са Вама, драга пријатељице!
Не мрштите се, драга пријатељице, тај костим даће Вам изглед Артемиде, а она је бар важила за најчеднију богињу Олимпа.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Силазе, тако, падинама Битинског Олимпа, Безбројне, незнатне, ужурбане као мишеви, Ради торова покрај Брусе, Ради збијености која штити од вукова.