Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На Олимпу је пировање, част, међ боговима њему у пропаст; пехарима се златним куцају, од откуцаја горе пуцају, а човек бежи неда'
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
у овој материјалистичкој земљи косачица, жетелица и брбљивих телефона који би био одабран да седи поред богова на Олимпу и да га добродошлицом поздраве сени великих грчких идеалиста.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Престане л’ певат ветар, то почне плакати киша: Еол и Плувије ту кнезују редом навек. Ваљда су овог лета на Олимпу ренови љути Кад о ручку скоро Плувије плаче свак’ дан.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
не знам ништа постојано казати, јер ја у оно време нисам био на свету кад су музе и грације, и Јупитери и Аполони на Олимпу владали. — »А како други знаду и призивају ји у помоћ?« Има људи који гледе да су у свачем од други одличнији.
Најпосле се госпоја Судбина, која је ту на Олимпу спавала, пробуди, провири у неглиже кроз пенџер и видећи очајаније ове бедне страдалнице: »Шта је то?« викне.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
скоро идиот, Драги камен испали са небеског прстена, Откотрљан по овим пространствима Битиније, По овој Малој Азији и Олимпу, Као да је било где другде; Са небескога прстена којим сваку ноћ Једна несрећа света другу верава.