Црњански, Милош - Сеобе 2
Док Божич, оматорио, олињао, трчи, или би трчао, за сваком сукњом, да она није присутна, капетан мисли само на своју умрлу жену.
Нисам хтео да одем, а да му се не поклоним. Старац га је, каже, слушао, са рукама иза ушију, као неки олињао, огромни зец. Имао је исколачене очи.