Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Поређају нас везане уза зид, пуцају у нас, - прска нам лобања, прска цеваница, подлактица, коска, отежасмо од олова у телу. Дође и вече. Уморили се стрелци. Одвезују нас, псују нам Бога и мајку.
Тројеручице, катанце, браве и врата, браћу у казану олова које кључа, све што су безбројне руке закључале, нека нам Твоја трећа рука откључа!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
казује, а ја ћу његове речи српским словима писати Хаџи-Сали-бегу у Сребрницу, да измамимо од њега штогод барута и олова, јер је он био против дахија и пријатељ је био Хаџи-Муста-паши.
(Они су сви после на Чокешини изгинули.) Фебруара 25. оставим две врећице тј. 32 оке барута и нешто олова тој војсци у планини Гомилици код Свилеуве.
Доста барута и олова беше прилично, и два џака готови̓ фишека. Сад овде дође из Раниловића Радоје Трнавац, и обрадује се кад види да смо ми
Стева се обећа послати нам. Јоште каже: „И ја ћу на другом чамцу потерати нешто олова да продам у Адакале, и тако ћемо кроз Ђердап заједно проћи”.
до паденија српског 1813. год.” — Император рекне: „Шта сам ја и пре чинио, само једаред и то мало, дао вам барута и олова.” — „Ваше Величество, опет онако мало и просимо, као у оно време. И оно оружје секвестирато да даду”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— самар; мотка којом се учвршћује кров од сламе или шевара салити страву — врста гатања са убацивањем потопљеног олова у воду самсар — трговачки посредник сарачана — остава сатљик — боца за вино севдах — узбуђење северство
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Озлојеђење на обе стране... Пала тама од неба до земље. Није тама од бога послана, Већ од силна праха и олова! Суреп унесе Станка у шарампов... — Шта је, побратиме?... Убише ли? — Нису, али ме ранише...
Они пренуше... Пољану пред шанцем притискао Турчин... — Мирно, соколови!... Само у месо гађајте!... Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
А ако их Темишварци потерају, они ће, кажу, наћи праха и олова, па ком опанци, ком обојци. Немају шта да губе сем живота, који им је и тако досадио.
Разумели су они добро, шта све то одузимање оружја, претрес кућерака, тражење барута и олова, значи. Хоће Темишвар да им одузме оружје, да их кињи кулуком, да их дацијама сломи, да би их одвратио од одласка, од
Осећао је да корача по кући, као да је пун олова. Био је сагао главу од умора. И то се, дакле, било свршило и сад у кући нема никога.
Испод једног олука, од олова, на ком је био подигнут лимени кров. Није имала плота, ни капије. Прилазило јој се кроз лишће.
тако топла, Павле се продера као да је на егзерциру, сетивши се нечег сасвим другог: А откуд у њих пушака и праха и олова? Откуд штуц у Зековича? На то му чак и воктмајстери довикнуше да су оружје крили у огњиштима, а олово у недрима жена.
врло чудних, рекла-казала, о Евдокији и њеној ћери, знамо само то, да је, у својим писмима, помињао оно плаво кубе, од олова, на жениној гробници, молећи да га чувају и оправљају. Оно је било видно, издалека, изнад пољана у житу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
експлоатисала, привукли су многе приватне људе и стране капитале, нарочито рудници бакра, угља, злата и среброносног олова. Већина малих вароши, економских центара појединих крајева, скорашњег су порекла.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Корњача у завежљају била је тешка као сам ђаво. - Да ниси ставила и комад олова поред ње, Рашида? упитах је. Рече да није. - Само камен. Грета посебно воли тај камен. - Грета? - Корњача.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Сва срамота на мој образ, ако се за те ствари могу узети готове паре, па да за њих купимо праха и олова! Та није гријех био залагати митре и јеванђеља, а камоли те старудије. — Нажалост, тако је — потврди владика.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Комад копља пребијена, Бритка сабља саломљена, Пушка без пра и олова, Чим напунит пусту снова? Слепац, слепац што је био, На бездана нагазио.
Док је тебе, биће и пушака И оружа светла свакојак!“ Тако збори Србекања ова, Па опрема праа и олова. Свуд се спрема, свуд се жури живо, Пра, олово, пиће и јестиво — Сеја знаде шта брату ваљаде, Па најлепше спрема
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Предсједник се нагло окрену и ћутке одлази даље, откида кораке од олова и туге, а ратник, свечан и крут, мјери постројене биљеге партизанског гробља и у очима му искре двије ситне шкрте сузе.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
упропастио виноград, па да га причека под оном крушком што је на средини винограда, с пушком, али да мете једно зрно олова, друго сребра, треће од злата, а четврто од челика, он би га одмах утепао, и опет би постао богат.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На самоме доњем врху кесе везан је комад олова који кесу вуче на доле и не да јој да се она при спуштању пребаци преко оквира.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
И у боју код бијеле куле олова ми токе изломише, а у раздвој боја крвавога, најпотоња која пуче турска — џефердара држах пред очима — престриже га,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
део народне медицине је бајање, које је скопчано и са гашењем угљевља и са левањем траве (растопљеног олова у воду) уз разна средства.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И много пута, кад у јутро сиво Тргнем се из сна - к'о из тешких уза, И к'о из олова - који ме покрив'о Очи ми беху мутне, пуне суза. Ј.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ужасно је обртање попустило, малаксало, док сасвим престаде, па се ја, са главом пуном олова и страховитим вриском, сруших на земљу. Око мене окретале се куће, дрвета, кровови, шупе, тарабе, људи, бунар.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
упропастио виноград, па да га причека под оном крушком што је на средини винограда, с пушком, али да метне једно зрно олова, друго сребра, треће од злата, а четврто од челика, он би га одмах утепао, и опет би постао богат.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
замислити свилени конац разапет између две тачке, а који је на једнаким растојањима оптерећен тешким куглицама од олова.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Да га не буде!... Да га нестане!... А мога тела свака честица Чаур да буде турског олова! А моје главе тврдом лубањом Нек’ деца ваша воду захићу, Да њоме поје ждребад арапску Што ће по пустом пољу
(Баца пушку доле.) И ти си тешка кô од олова! Радаче!... Вуче!... Где сте сад?... (Радак, Вук и Исак улазе.) РАДАК: Шта је, Станоје?
Хајд’ у потеру! Не утицаху вуци преда мном, Нити однеше лаку кошуту Двокраког папка танке ножице Од олова ми брзе хајкаче, А толи данас да ми умакну С теретом дивним Турци безбожни! Хајд’ сад, на ноге!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И сад наједанпут пресечен цео тај свет мисли и осећаја. Једно парченце олова, у вредности од две паре, пало је y оно скупоцено, ситно и заплетено ткиво што се зове живот човечији и — сви су конци
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ох, престан’, срце, слутит несрећу, Та и без ножа и без олова Мојих би жеља тешки ројеви Умртвили му сваку искрицу Што му куцањем била казује Пакосном срцу живот несрећан.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
На њима одсвирах пољубаца скалу. Шум беше час звонак, час болно разливен, Час хладан и као од олова сливен, Час једар кô песма што поздравља свате.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Семе се најпре окади, па се метне у торбу, и за њу завеже парче олова (»да п. буде тешка као олово«) и по који новац (»да п.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
кичмом у пламену Пружа им змијоглави штап Да му допузе Спокојни до ногу Купа их у врелој крви Светог очинског олова И риђом брадом брише Кује им нову кичму Од младога гвожђа И шаље их натраг у брда Бескрајним урликом Поздрављају га
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Са друге стране, је ли Ахил могућан уз постојање барута и олова? Или уопште Илијада уз штампарску пресу или чак и штампарску машину?
Његова војска је тешко изгинула, његовим војницима је „лице потамнело од проклета топа и кумбаре од брзога праха и олова“. Али он је кадар да на тамна лица баци светлост борбеног заноса.
Хоћу градит цркву Раваницу у Ресави крај воде Равана; имам блага колико ми драго, ударићу темељ од олова, па ћу цркви саградити платна, саградићу од сребра бијела, покрићу је жеженијем златом, поднизати дробнијем
Турци брзо царовати; обориће наше задужбине, обориће наше намастире, обориће цркву Раваницу, — ископаће темељ од олова, слијеваће у топе ђулове, те ће наше разбијат градове; и цркви ће растурити платна, слијеваће на ате ратове; хоће
краљевина, у турскога Отмановић-цара; ну призови старца Недијељка, нека топе пуни, па препуни, нека прида праха и олова, нек подигне небу под облаке, нека пукну стари баљемези; хабер подај пољу у сватове: нек се наша браћа ослободе, нек
стара Недијељка: напунише тридесет топова, напунише Крња и Зеленка, напунише, па их препунише, продадоше праха и олова, дигоше их небу под облаке, па им живи огањ продадоше.
даром немилијем: из пушака црнијех крушака, доке дуге пушке истурише, док то поље магла притиснула од хитрога праха и олова; тад с̓ у тами мачи повадише, те се њине мајке ојадише, а сестрице у црно завише, а љубовце осташ̓ удовице, а огрезну
Око цркве опколили Турци!“ Поскочише Сењани јунаци, стадоше се огњем преметати, док им неста праха и олова, — пра’ још бјеше, ал’ олова нема; ал’ говори Сењанине Иво: „Браћо моја и моја дружино, ја имадем на мојој
“ Поскочише Сењани јунаци, стадоше се огњем преметати, док им неста праха и олова, — пра’ још бјеше, ал’ олова нема; ал’ говори Сењанине Иво: „Браћо моја и моја дружино, ја имадем на мојој долами, имам тридест сребрних путаца, у
Паде тама од неба до земље, — није тама од бога послана, већ од брза праха и олова; земља јечи, а отока звечи. Неки вели: „Јао моја мајко!“ Неки вели: „Прифати ме, друже!
А то Ђорђе и гледа и слуша. Кад је Ђорђе избројио Турке, чашу попи, а пушку потпраши, узе доста праха и олова, па изиђе својему обору међу своји дванаест чобана; а кад дође, чобане избуди, и овако чобанима рече: „Браћо моја,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Лакше је и побоље носити и мало злата, неголи олова центом. Боље је мало сјање него велика помрчина. Нит је свест обикла с богатством се ортачити.
Изнеможе ковач надимљући му мехове, неста и олова за стрељање, узалуд кујунџија сребро кује, — ваше врагометство се не изручи.