Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
7. Победа ће (с нама полети у пад!) оловом у пилулама да ти лечи глад. Завичај ће (гини!) у сунчани дан дубоко у глини да ти нађе стан. Слобода ће (труни!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Михаљевић: „Ћути, Алекса, да од Бога нађеш, чуће Немци па ће те оловом залити.” — „Ја” рече, „то Србину кажем, а не Немцу; а и Немцу ћу то исто казати, и сваком.
трпе, и трпити морају до времена, вас пак уверавам да сам ваш пријатељ био, и јесам, да сам вас помагао барутом, оловом, топовима, ̓раном, советима добрим, словом и делом, све сам оно чинио што се годе могло посредством мојим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Остали делови пука стајали су на дворишту касарне, која је била кирасирска. Прво су им одузете чутурице са барутом, и оловом, а после су им ковачи скидали „петлиће“ са пушака.
Дошао је свему крај. У идућем тренутку, Исакович се, и у сну, трже, и повика: Несрећници, сву ће вам децу Темишвар оловом засути! Дрека око њега била је заглушна.
Сад нећеш! Узалуд се Павле отимао. Исакович је, као избезумљен, шапутао светини да ће им децу, Темишвар, оловом засути, да треба да јашу и хватају Гарсулијевог убицу – нико га није слушао.
На крају седе, уморен, на неки пањ, при улазу у Махалу, па је као сам себи шапутао: Несрећници сву ће вам децу оловом засути!
Није тога било ни под Турцима. А кад Павле дрекну, да их је све унесрећио Пеја, и да ће им Темишвар и децу оловом засути, и она дрекну – да се Пеји рушила кућа, а не може бити царски бефел, да се руши кућа над живим људима.
Зар да она роди прво, а роди убици, оцу у ланцима, или покојнику, кога су профози оловом засули. Треба што пре отићи. Она је успела да се спасе.
Узалуд га је Павле опомињао да ће га Руси, ако то чују, оловом засути. Ваљало је, мирно, стењући од муке, у штапсквартери, протумачити, на папиру, каква је разлика била, у Потисју,
Теодосије - ЖИТИЈА
И са велике цркве скиде камене плоче и њу покри оловом, као што се види и до данас. Свршивши све ово у унутрашњости манастира Ватопеда, рече: — Ако Бог који гледа на ме
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
102. Несу била забрављена, Али тешка беу врата, Кâ оловом заливена; Ал' опет и јунак вата, Упиње се, нуто муке, Пуцају му беле руке! 103.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тајни жижак, истог часа, пшеничицом проталаса. КРУШЕДОЛ, ИИ Долом, гором, Крушедолом, Мрклом ноћи и оловом, бело вече док се свлачи, једно буде - Друго значи. Лудо коло под орахом. Витлају се вране зраком.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У шему су пловиле цркве, са огромним сенкама, и врховима покривеним оловом као копља. Нека зелена боја, од старости, од влаге, од ветрова са мора, или не„а чудна светлост поднебља, или самог
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тих је и благ као уље. Туп нож као бабини зуби. Ћути као да камену беседиш. Ћути као завезана врећа. Ћути као оловом заливен. Ћути кô вуна у врећи. Уздише као сироче на даћи. Хладан као богојављенска тестија. Хладан као стена.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
паши, тамо до Београда; А он ће, мудар, знати делити Некоме колац, неком вешала, Гдекоме, опет, за грм везану, Оловом врелим очи гађати, Док из дубине чела блеђаног С зеницом црном живот не пљусне...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
зготовити лепе и темељне, поуздане свирале, с јаким јарачким мехуром и прдаљком от чиста сливова дрена, и да ји накити оловом лепо, и рог такожде да буде сливов, а что будет коштовати, то ја за плаћу, како свириле получим, стараћу се.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па је ли тешка!... Данче рањени!... СТАНИША: Није ни рана — Не вреди да се тако казива, Кад живот није врелим оловом Убилац тајни груд’ма раздерô. МИРА: А зар је могô? И где је срца, то да учини? СТАНИША: „— Срца?
Ал’ нисам знао, светла госпођо, Да једних груди тврде костуре Два жива срца хране челична: Једно размрсках врелим оловом — Он мртав паде...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
64 На очима с црном ноћи А оловом поврх уста, Укочена срца, мозга, Лежах у дну гроба пуста. Не знам рећи колико сам У ковчегу сневô тако, Кад се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Доротејо, лила селе Деренчића бана, ал' ме, душо, припознат не мореш ради лица потна, напрашена, што посмиди прахом и оловом? Ја сам, Доре драга, драго твоје, драго твоје, Перазовић кнеже.