Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ту су измешате жене, људи, деца и девојке, и у цркви диже се разговор и ништа се не чује шта свештеник из олтара чита. Тешко ми је до Бога било, јербо сам видио у Срему како се чиновно по црквама стоји, и жене башка а људи башка.
стари људи, а после жене, потом девојке, и све по двоје пред иконом у један ред по двапут се прекрсте, на десну страну олтара, пак леву целивају.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Амин. Онда опет целива крст. — Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет. Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.
Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег! Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!... Хајдмо!... Срца су лупала, очи засијале.
овде то не може бити!... Ми смо ти створени некако друкчије. И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!... А стари рекоше: што је право и богу је драго!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зна се тачно да је укопан у Крупњу, у самој црквеној порти, иза олтара. — Дође прво гроб некога проте, па онда мога сина овако, — каже она јецавим гласом.
Африка
“ Н-ов глас је тих, отегнут, са ћутањем између речи и речи; убедљив и претећи. Он говори као иза олтара, као на позорници у Метерлинковим комадима. Ко зна шта каже!
Теодосије - ЖИТИЈА
Ту, пред светим дверима светога олтара, поклонивши се, предаде Господу своје обете. За време службе и молитве, био је руком истога епископа Калиника
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
по обичају отаца дано из кључале воде, испред храма, да железо вади усијано, па да с њиме у рукама оде до олтара.
Милићевић, Вук - Беспуће
Прекидајући појца у половини започете пјесме, загрми калуђер из олтара, не пуштајући никад старца да започето доврши, журећи се крају.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Томе се, наравно, успротивио сам предсједавајући, мој дјед: — Зита је помињана и у цркви, с олтара, греота би било да се парипче тако крсти.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
се бори Мрачно ропство и слобода; Ал' већ данас Србин слави Васкрсење свога рода — И ако му нису овде У Крушевцу код олтара, Искупљене браћа дивна, Које гони судба кивна; Врла браћа са Миљацке, Са Неретве и Вардара.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Хор врабаца од племенитих метала певао је док је он умирао испред олтара и свеци у рукавицама пренеше га кост по кост у друго царство ко што се већ пристоји.
њено име име Студенице чије бело сјање траје до увече па се преноси на свице који не знају правце ни пут до олтара ни за Прекобрђа не живе дуже од једне седмице али имају претке који су почели да светле још пре потопа и пре леда
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
На трон сједиш неправо узети, поносиш се скиптром крвавијем; хулиш Бога с светога олтара, мунар дуби на крст раздробљени!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сунца, светлости ни од куда није било. Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.
„Благослов“ (вечерњу), служаше фра-Вртиреп. Осталих шест редовника сједијаху са страна великог олтара; два ђакона клечаху мало даље; од три ђачића један бијаше у стихару, а двојица послуживаху.
Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу). Ајмо тамокарце. Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главног олтара.
Пошто се сви обредише гледајући кроз прозор, вратише се да прегледају и остала три олтара, која бјеху похарана и оскврњена као и остали. У томе их затече подне. — Шта ћемо сад? — пита Вртиреп...
— О! она ркаћина — рече и шкргутну зубма Бакоња полазећи у цркву. Шест спореднијех олтара бијаху застрти црнијем завјесама.
Франи бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше паламâ и свијећа много више но дотле на три олтара. Жвалоња је служио мису. Са страна, осим домаћих, клечало је још шест-седам фратара.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Већ видим ров са новим каблом: Пашће у подне липа стара. (Ишчупаће ми са тим стаблом Најдражи мирис мог олтара.) Све што је било — чега неста — Што оде у дим, прах и пару: Ја знам да некуд тражи места. О тако и тај мирис, боја..
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Треба све, и највеће грехе исповедити. Споља се чуо један једини манастирски петао. Али тако звонко као да из олтара кукуриче. Стресла се: да није зора? Пожурила је са набрајањем грехова. ...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ево жертва с олтара чистога! Не даду јој право к небу ићи, на кога је славу сажежена. Поклоника виђи сиромаха како плови морем к
Ћипико, Иво - Приповетке
— Знам зашто си дошао, али узалуду ти је, одговори парох прије но ће ући у собу. — Како сам данас с олтара навијестио, онако ћу и учинити. — Ма устрпи се, пустите ме рећи! — пресјече га стари Жижица. —Ала, да!
У посетама није га пречила ни студен, ни чељад која клечећи на голим коленима и љубећи хладни камен, обилажаше око олтара. Мајка божја не остаде дужна и одазва се на његове молитве. Неког напуштеног поподнева клечао је пред њеним олтаром.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Сунца, светлости ниоткуда није било. Једино из олтара[. . . ] тако удешено да [...] овамо што свечаније, што јасније и потресније бивало”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Гријех на нас и нашу ђецу, Иво брате и сине!.. Целом снагом својом прућио се испред олтара Иван Војиновић, поклонио се свецима, узео причешће и пристао на најстрашнију жртву.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Пред ћивотом, пред распећем Српскога олтара, Ту још гори кандиоце Родољубна жара. То с’ кандило припаљује Рад’ спаса и лека, Од колена до колена, Од века
XИ Али ово одбит’ морам, Тако ми олтара, И од себе и од својих Давнашњих другара: Ко не метне нови шешир С широким ободом, Да тај не зна корачати
Ово морам одбит’ силно, Тако ми олтара, И од себе и од својих Давнашњих другара. Или ће се одбит’ само, То ми текем прија, Као што се бурно море Од
Док год траје побожнога жара, Православних храма и олтара, Њеном гробу послаће се свећа, Венци вити од свежега цвећа.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Н-ов глас је тих, отегнут, са ћутањем између речи и речи; убедљив и претећи. Он говори као иза олтара, као на позорници у Метерлинковим комадима. Ко зна шта каже!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ал’ ми нико не може отети: Љубити вас — и када вас нема. XXXИX Вратисмо се спред олтара Са бурмама измењеним; Рузмарин је мирисао На грудима њеним. Киша пљушти, небо плаче, Па весеље мути.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Брат крвник!... Слобода име!... Народ превара!... А вера, закон олтара нема!... Или је оно где подлост клања С метанијама лажи притворне Призивајући име Христово, Да грешног срца подле
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
На авлијском зиду више котла затрепери свјетлост од свијеће, па се заигра по котлу, док се и по нама не расу. Изнад олтара према ватри указа се Сопронија Лубурић Кнежолољац, проигуман од намастира Гомјенице и Симеун Пејић Рудар ђак од
града, трговачка четврт чаршилија — „човек из чаршије, човек који ради у чаршији“ часна трпеза — сто иза црквеног олтара Часна Вериге — према веровању, окови којима је био окован св.
Ћипико, Иво - Пауци
Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву. С њима ће доћи мајстор, да их намјести.
Послије жупник показује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Као тамјан што се диже са олтара у висине, Моја тужна, чудна песма хорила се из даљине, Хорила се тако болно, молила се тако чедно, Да је често
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
узела Тошу, или како је она говорила, Тодора, испод руке, и корачала за њу неприродним, ситним кораком до цркве и до олтара.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
на водама Када се у срце усели пролеће, Младићи пред дивке капе бацише и поклонише се, Све се девице насмешише с олтара На грохотне трбухе жандара. О! По грохотним трбусима жандара Изниче младо лишће и окруни их цвеће.
да му се смејем кроз сва чуда заувек, нека се сети да сам ловио медведе изнад језера, дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Је ли биједом мој друг схрван био, С њиме сам и ја своје сузе лио — Чисте, свијетле кô свјетлост олтара. Мој живот није протекô залуду! Плодове своје текô сам у труду, И моје чело много трње пара. 1908.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сазида на његово име лепу цркву, и с десне стране супроћ олтара, у дувару начини му место. Врло скупо украси му ћивот и тамо га поштено положи стајати му.