Африка
Таласи се на овој обали, као што је споменуто, увијају у себе, и тако поступно ископају огроман округао олук под собом, који је затим права млеваоница чак и када је море мирно.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пљушти ко зна Где, откада, Пре Поклада. Јеца олук, Плаче стреха, И гргољи Стабла шљива Смолу слузе, Поноћ рони Тамне сузе.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
По чему да га познам? АНЂЕЛКО: Кажеш, убица ушо преко крова? ИСЛЕДНИК: Од гараже. Па после уз олук, па на веранду. Па са веранде кроз прозор право у собу, па по тинтари са флашом вињака! Седам — осам — девет пута!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта је могла осим да јој превије крило и нахрани је мрвицама хлеба? А онда потече време као киша низ олук, али врабац се споро и тешко опорављао. Већ. је пролеће извлачило травке из земље кад је први пут залепршао крилима.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Не мари ништа! - Поред моје куће пролази, подземно положен, главни, озидани, велики олук водовода са кримитских планина.
Главну његову чесму, одакле се та вода добива искључили су Римљани још лане, тако да је тај олук празан и сув. Но сада, када су Римљани ушли у варош, они ће га поново водом напунити; зато се морамо пожурити.
Баш поред моје куће налази се једно окно којим се улази у олук водовода, ту ћемо сићи у олук и стићи испод земље до једног другог окна које се налази изван вароши, у шуми кримитских
Баш поред моје куће налази се једно окно којим се улази у олук водовода, ту ћемо сићи у олук и стићи испод земље до једног другог окна које се налази изван вароши, у шуми кримитских брегова.
Она је, у првом свом облику изгледала као каква чизма или као заломљен гвоздени олук. У дужем краку тог олука могао се, помоћу држаља и рукатке, покретати добро углачани клип овамо онамо.
Петровић, Растко - АФРИКА
Таласи се на овој обали, као што је споменуто, увијају у себе, и тако поступно ископају огроман округао олук под собом, који је затим права млеваоница чак и када је море мирно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ово моје златно перо, то је олук кроз који се моје мисли и неиспуњене жеље таложе на хартију. Мило ми је да сте моју пошиљку примили у реду и да сте
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јуче, смотрих ја кад је искочила да подметне суд под олук. Јурнем кроз сву ону луду кишу, прескачем као јарац — јака киша па иде на сто рукава — и таман стигох до Розе, кад она