Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину. — Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан, а шта ноћ! — мислио је кад је куповао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њихов сусрет му се чинио, без смисла, узалудна потпала. Али као што гром поплаши коње, у олуји, на путу, и кола скрену с пута, Исакович је био неизмерно збуњен очигледном наклоношћу те жене, од првог тренутка.
Маневар, прилаз, касом, затим сјашу, па бацају гранату. Павле је нагињао хунгарском, и сирмијском, методу. Олуји, јуришу, сабљи! Вишњевски се смејао и говорио му да ће се то допасти Костјурину! И Костјурин мисли тако!
Истрчала је, тако, да јој се коса витлала за њом, као да је носе ветрови, у олуји. А са те покошене ливаде, утрча у неку камениту авлију, на којој су, на њу, испод ње, и изнад ње, полетеле кокоши.
Били су уплашени да их не стигне невреме, о ком се причало, да је, у Карпатима, страшно. Олуји, провале облака, поплаве – према причању путника – ређају се тамо.
Као што су овде, и Сунце, и олуји, и Дњепар, били махнитији, него реке, регулисане према плану грофа Мерци. Маршеви су били дужи, команданти
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
да разбојнику ни гуји; па пошто руча или повечера, другоме селу да се поклисар преда и уз пут заклања као пламен на олуји.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
нека воде, Нека грома и ветрине, Гора има красне згоде, Има стене и пећине, Ту ћу, мила, да се скријем, Па олуји да се смијем.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Напетог једра барчица јури, у сусрет киши, олуји, бури, прамцем капљице праше. Небо се мрачи у руху мрком, олуја силна долази трком.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Први, пали! — Испред топа се диже облак прашине, а витка кукурузна стабла зањихаше се као при највећој олуји. — Други, пали!... — Шеста... Шеста, плотун здесна!... — Друга...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Где год пристанемо, ја се распитам Каква је на пијаци људима цена...” И одлази весели синак луке, Олуји брат, галебу друг! ...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И урла и бесни у свеопштој страви, У орканској ватри, страсти и олуји. Док уморне душе, без среће и наде, У немирном сну се растају од света Срамоте и ропства, мој поносни Граде, Дух
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Овако: стојим још увек пред свима (Док слична стрмој води ил олуји Кроз моју главу сва празнина бруји). НА ДРУМУ Са рушевине мога стиха Која се слути из свог праха Зачу се реч тек
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Иако их не видимо, осећамо их при најлакшем поветарцу. При олуји не могу ни велика стабла да се одупру налету тих делића.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Шест је година што га нијесам видјела, а десет је пуних што није у село долазио, — слушам у олуји меки звук старичина гласа. — Пошла би' га опет наћи, али не знам би ли му жени било мило видјети ме...
— Биће да је било вријеме тужно и суморно као и данас, — помисли кад зачу крику оронулих галебова над, собом и у олуји. Биће да му је био лик онако жалостан као што је онај што иза великих црквених врата стоји на крижу разапет...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
свести и намере красне, Носиоци мисли тако горостасне, Ви сте сада мртви — време напред уји, А ми изложени вихру и олуји. Над здруженим гробом ту стојимо немо, Ту стојимо немо, само уздишемо.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лепо слушат како зуји Брег, долина у олуји Цевштине кад бљују страх, Брата нашег за једнога У сражен’ју уб’јенога Зрети сто их паст у прах.
Ал’ твоја је к’о громовна стрела Која душу и срце потреса, Па и силу живота из груди; Кано вијор у олуји страшној Из корена што изваља дрвље И све што је снагом малаксало.
Ћипико, Иво - Пауци
Сједе на влажноме жалу. Шум их успављује. Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах. И у олуји слушају откуцаје живота. Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нада у нама трепери као слабашни жижак, готов да утрне на најмањи дашак ветра, а опет има снаге да се запали и у олуји, у највећој непогоди. Ето, дошао је овде твој слуга Доротеј, као да си га сам послао.
На гунгули и вреви она не живи, ту страда као крхка стабљичица у олуји. Артемије Срећом ти разбојници су будале. Да је јужни бедем напала обучена војска под трезвеним вођством, ми се не
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' он је вукао звона И као господњи узвик свечано грмљаху она У мраку и олуји... Но, пре нег олуј дође, Кметица лепо се спреми и онда у забран пође.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
буковом шумом, укривена у долини и с моћном крошњом над собом, она је била права тврђава, која може пркосити свакој олуји, чак и пролому облака. — Ево, сад имамо кућу! — узвикну Јованче и задовољно пљесну рукама.