Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. Иван из коже да изиде. Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо
Он задрхта сав, од главе до пете. — Ух, само да то није! — јекну. Па јурну из куће напоље. Олујина отпочела... Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом... Страх неки обујми Ивана.
Тишина овлада. Нико ни да дахне. Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они су му били спасли живот. Стајали су сад искривљених ногу, обангавили, као да је нека олујина била прешла преко њих. Били су се загрлили, коњски, преко вратова, изнемогли.
Много је тада таквих официра било, и у Славонији. Олујина селидбе, која је била опустошила Темишварски Банат и Поморишје, још није била стигла у Славонију и Карловачки
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Снива јунак, е ка јуче лови, Па не може ништа да улови, Па кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак пљушти, јечи грмљавина, А он лута гором кроз планину, Те пред једну стигао пећину.
Ал' Милета грдан снива санак: Снива јунак, е, кâ јуче, лови, Па не може ништа да улови, Па, кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак пљушти, јечи грмљавина: Сад све гори, сад кâ ноћу тавно, А вијуче ветрина помамно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ово је маре кризиум, море опасности, ово овде, маре нектарис, нектарско море. Ово је маре процелариум, море олујина; ово је маре нубиум, море облака, а ово, маре хуморум, влажно море. Ово последње име дирљиво је глупо.
показала су да се у Марсовој атмосфери стварају облаци, магла и ветрови, а каткад се онде разбесни и права правцата олујина. Марс је један свет за себе. Али од тога света, ми одавде, са Земље, видимо веома мало.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Шта се љутиш! мени његова ограда спрдња. Жене бивају енергичне као олујина. Савина жена ће одрадити и позајмити, али ће довести даске.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Постали смо унезверени. У равници нигде заклона, а онај нас гледа у теме. Са висине као да се сручи олујина, али сада је гађао негде лево. Сигурно траже батерију. Нама је лакше.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
”И упутићеш, упутићеш срцима наше звуке, Ко је из олујина досад издвојио наше јауке: Једини ти си кроз рудокопе речи свирао ове захуке; Ти, кроз планину, свиралу дубио за наше
Као олујина, тако Сунце, дивље навали кроз просторе; Дотле дисах мир; залетех се страшно на прозоре: Кидах застор, затварах окна,
Као олујина, тако Сунце дивље навали кроз просторе; Дотле дисах мир; залетех се страшно на прозоре Кидах застор, затварах окна, трз