Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ух, бога ти, немој, молим те. Ја сам теби бољу судбину желео. — Душан се насмеја, ноге му се омакоше, он се дохвати за Луку и, грчевито стегнути, полетеше низ падину. — Ако, свеца вам детињег!