Употреба речи омара у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ЋУК Над смреком прва звезда блисну, Чу се ћук; негде вода засја. Под кишом мрака жали кисну, Омара дуну с црна класја.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Оде лето и омара, Лишће жути, пада магла, Север душе, лист обара, Већ и зима силно нагла. Ал' и зима оде љута, Смеју с' доли и

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

у српској поезији (твој писмени задатак), и седам непријатељских офанзива чула опажања Галилео Галилеј и осмех Омара Шарифа и Велики Медвед руски класници са брадама и лукаво заобиђено зачеће и како се оплођава тучак и материца и

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Сваки у мисли утонуо своје. Ни откуд гласка. На житне пољане Омара јулска жестином припекла; А крв из моје још скорашње ране, Капља за капљом, лагано је текла.

Ћипико, Иво - Пауци

Ту, у прошарици, за љетњих, поподневних омара, Раде са стоком пландује. Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.

Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности