Црњански, Милош - Сеобе 2
То лице је сад било тврдо, као сребро за медаљу, израђену у камену опалу. Није више личио на оматорелог коња, ни овна, него на неку звер, грабљиву, носат – са очима, не више у пепелишту сивом, него у неком сребрном сјају.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Главиња псина за њима, њушка тајну поруку, а у мирису те поруке грех, прељуба, злосрећна судба његовог оматорелог господара, у стопама копита вранчевих воњ зноја мушког и женског, миомирис парења, слаткасти шмек суза, мирис уздаха и