Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Једним часом згоди му се, оде у топлицу купати се — оста за ругобу, омахнити и образ му се промени. И толико времена се лута, претуца ружен и бијен по улица и по буњишти го, бос, док се не сети
Земљу мнедоше да су већ изокола освојили, та и слабо хајаше за град бити га. А то господ Бог тако учини: свест им омахнити и иконоборцем со тога пак голем страх унутра зададе да не бесне поносљиви својевољни Грци, те црква мирна бијаше и