Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А другим, изванредно свесрдним напором она се подиже и муњевито и очајно пропе; али, у исти мах, ненадно и неспретно омаче задњим ногама и, отиснувши се грозно и грунувши грудима у груди оног човека, сручи се заједно с њим преко ивице моста
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Бијели миш омаче се из свог сандука и упаде у сам џак! — У помоћ! — дрекну његов газда и поскочи пола метра увис, а околни радозналци
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта, зар тако?... Ти ми сам отвараш врата! тераш ме из куће, је ли ?... тераш ме! Обарач се омаче... њему само закипе нешто у грудима, појури у главу, обузе га свега и он дрекну, закрешта, јер га већ издадоше гласне
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кочи узбрдо! Капетан Веља помодрео од муке што му коњи непрестано падају. А пешаци добацују. Али кад се омаче један рудни коњ, и повуче за собом војнике, а један пешак добаци: „Држ га, бре, за реп!
Али он или не чује, или збуњен мисли да ће га баш сандук задржати. Сручише се у јаругу... Омаче се и коњ. Али се заустави негде на половини, покуша да се дигне, опет паде и оста лежећи.
А коњ застане, одмерава, затим скочи и онда унезверено гледа куда ће даље. Поручник Бранко се омаче и удари чукљем ноге у ивицу камена. Стиснуо је само зубе и стегао руком ногу. Застадосмо...
— Хајд, ордонанси!... Укрстите руке позади коњских сапи и запните! Околни навалише штаповима. Коњ се омаче предњим ногама, задњи део тела му се изокренуо и паде поребарке. Још два пута се преврну и у подножју се једва придиже.
Војници загаламише. Неки размахнуше штаповима. Преплашена животиња омаче се низ обалу н река је понесе. На оној обали привлачили су журно конопац од руке до руке, било их је преко двадесет, и
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Откуда ту, где су одувек биле трске, замак? — Шта је то? — омаче се Старцу с усана, а Сребрно девојче се насмеја и рече: — Наша будућа кућа. Ту ћеш ми бити женик! Луда мала!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
стомак Мој стомак ГДЕ ЈЕ ОНАЈ РУЧАК ЛАК РУЧАК ЛАК ТУ ШТО БЕШЕ НАДОМАК НАДОМАК Ја му рекох СТОМАЧЕ РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО СЕ СЛАДИЛИ Једном кад је пао мрак Пао мрак Ја обукох црни фрак Црни фрак И кренух
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тако је стигла и надомак јаруге поточића понорнице кад јој се на неком глатком жбуњу омаче нога и она клизну у дубоку рупу, скривену у густу папрат.