Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Приклад у овоме Омира ми узми: ови нами стихе бешчислене пише, но нико Омира не назва дугачким”. Прекрасан је дар умети беседити и
Приклад у овоме Омира ми узми: ови нами стихе бешчислене пише, но нико Омира не назва дугачким”. Прекрасан је дар умети беседити и пристојно времену и људма знати како са старијим, како ли с
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
до 1844. Он сам себе је називао »крајњим филхелином и обожаватељем богодухновеног Омира«, писао је углавном по класичким узорима и никад није могао изаћи из класичне митологије.
Од тих радова Сербианка, Сербијада, како се првобитно звала, долази на прво место. »Обожаватељ богодухновеног Омира«, он је хтео да дâ Илијаду првог српског устанка.
Као Качић он у стихове »у вкусу народњем« слаже историјске догађаје; од Омира му је остао митолошки речник. Иначе, спев је пун усиљених и мутних алегорија, опширних парафраза, бизарних идеја,
Нарочито Грим је био неисцрпан у похвалама »прекрасних песама« »природног народа« српског, тврдио да се од Омира ништа тако значајно у свом роду није јавило, да је вредност српских песама толико општега значаја да ће због њих
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
одвешћу те светлој сени, златној звезди стар-Омира! — — Мене шаље зрак Шекспира! — — Мени свира вечна лира Пиндара, Анакреона — — и Милтона — и Бирона — — Шилеп — Гета и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Док ноћ пљушташе, читаше Омира, црн и тежак, ко Ахилов, што само крај мора нађе мира, гроб. Богови, на плећима са облацима тамним, болови и мора са
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Једва сам успео разноврсним запиткивањима да одвратим разговор од тог његовог Омира, о коме ја нисам никад чуо речи. — Узимам слободу, господине министре, да вас запитам о тим ваљаним привредним
Свака читаоница има Омира, Тацита, Патеркула и вазда других лепих дела из класичне литературе. — Дивота! — узвикнем раширених руку, и одмах
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ја те, Рачки, по први пут видех, Та ономад на Ђивову тлу, Кад слависмо нашега Омира И дизасмо помену му стуб. Моји друзи крчише ми пута, — „Оно ј’ Рачки! Састани се с њим!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ „На Омира“, каже он другом приликом, „човек се једнако сећа кад их чита“; „све је као у Омиру“, каже даље; или, 1827: „од Омирови