Употреба речи омирише у књижевним делима


Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Откуд она! Ала је потрефила кад ће да ми дође! Прочитала је кучка, оно у новинама, па сад дошла да омирише. Не могу, не могу да је примим, нек иде бестрага!... ВАСА: Па ипак мораш, Живка, ред је!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

нарочито о Ђорђевдану: пре Ђурђевдана он се не бере и не мирише, а тога дана свако ко је млад убере по један стручак, омирише га и закити се њиме, или га задене за појас, или за ђердан (Кал.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности