Краков, Станислав - КРИЛА
Одједном звечање, тутњава. Нешто се тешко ваља њима на сусрет. Сламом увијени точкови топова потмуло тутње по камену. Омичу се и звече копите коња... — Остављају нас саме... топови одилазе...
Ћипико, Иво - Пауци
„Ча ће нам пинези?” говораху. „Лако се из рук' омичу, а орган ће остат заувик! ...“ Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сви би хтели први да прођу. Команданти се препиру. Нека деца плачу. Коњи се омичу у провалију. Војници вичу... Као да смо на неком вашару, и пијана руља навалила без реда, па сад, ко је јачи.