Употреба речи омиље у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

штампана је у Задру 1864, и латиницом и ћирилицом; у старости је штампао Тужну књігу и старачку љубавну лирику Миље и омиље (1893). То је био песник који се није мењао.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити. — Ко ме је лане био, ни данас ми није мио. — Што омиље, не омрзну. — Ко доброту сеје, љубав жање. О ЖЕЉИ — Што око не види, срце не зажели. — Шта ко жели томе се и нада.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад краљев син сагледа ђевојку, омиље му и крену с њоме својој кући, и на поласку она му даде један штап говорећи му, да штогођ се рече овоме штапу, оно

Кад царев син виђе ови струк босио- | ка, омиље му врло и замоли матер његову да му га дарује или за добру плату прода; али она не шћедне никако говорећи: „Да ми даш

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности