Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ 98 ПОЉЕ 99 СВИТАЊЕ 100 СУША 101 ЋУК 102 ШУМА 103 МРАК 104 СУНЦЕ 105 КИША 106 ОМОРИНА 107 БОР 108 ВЕТАР 109 НОЋ 110 АПРИЛ 111 БУКВА 112 МРАВИ 113 НЕДЕЉА 114 ДУША И
Окна се гасе; и ноћ зија Језива. Канда у те доби — На прагу стоји весник коби, А зидови су пуни змија. ОМОРИНА Препукла земља жедна вапи, Од Илин-дана огањ пржи; Корито речно празно зјапи, Једва се лист на грани држи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
уштапила, зној искувао образе, и од оних образа у огреѕѕе направио баш праве шкембиће па она загушљива и запарна оморина све страшнија, док она брадица и даље онако исто подрхтава, и сви гледају у њу као да желе да се то бар једанпут
“ Тако је мислио Јуришић и седео на свом кревету у земуници, пошто је оне мраве ишчистио. А на пољу грозна оморина и мрачно, на олују натуштено небо мучило се над фронтом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тог четвртка – десете недеље после Духова, године 1752 – у Бечу је забележено да је, од раног јутра, била тешка оморина и велика запара. Чак је и вода, у шафољу, у ком се Исакович, дуго, пиркао и прао ноге, била млака, као бара.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У даљини се замрачује од тамних облака који се лагано прикрадају. А тешка оморина притисла земљу, као да је дави. Једино је Танасије безбрижан, објахао лафет и заглабао клип куваног кукуруза који је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Оборене главе изађе Архимедес из краљевог двора. Ноге му клецаху, глава тишташе, а беше велика врућина и оморина. Кад се нађе пред великим зданијем варошког купатила што га је Хијерон некада дао сазидати, а он сам га снабдео свим
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ СВЕДОК Била је оморина, па су у тој врелини судије биле страшно изморене. Небројени сведоци ништа нису могли да посведоче о делу ради кога су
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А повремено севне муња и из даљине допре потмула грмљавина. Оморина је. Ваздух је загрејан и тешко се дише. При одблеску муње укажу се тренутно планински врхови, који тада изгледају још
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
се сећам јер сам се дуго двоумио да ли уопште да идем на Мораву или да се завучем негде у хладовину и да одремам док оморина не прође. Ипак сам отишао јер су проклете муве биле несношљиве; зујале су ми око носа као око какве цркнуте мачке.
Гледам испресецани предео. Јаруге су се испречиле, изукрштале. Врзине и растиње сваковрсно. Оморина је — слама ми вољу. Хтела бих, а не могу да се померим с места. Не могу да учиним ни тај први корак. Да ли сам узета?
Биле су досадне сипљиве кише, ноћи у мокрим шумарцима под дрвећем са којег капље вода, жега и оморина на прашњавим путевима, смрад коњског зноја, смрад прљавог улепљеног веша прионулог за кожу, посртање по џомбастим
Ведро је, стење је суво, топло је, није оморина, немам пречих послова. Ништа ме не боли. Полетан сам и чио. Дакле, данас је тај дан. Ђавољи клик или ја!